FATALNO POMERANJE SATA

Smrtonosne saobraćajne nesreće češće su odmah nakon što se obavi pomeranje sata na letnje računanje vremena nego u bilo koje drugo doba godine, pokazuje jedno američko istraživanje.

Naučnici su proučili podatke o 732.835 smrtonosnih saobraćajnih nesreća od 1996. do 2017. i utvrdili da je rizik za te nesreće oko šest odsto veći u nedelji nakon pomeranja sata na letnje računanje vremena.

Kada se sat ne bi pomerao, to bi godišnje sprečilo 28 saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, napisao je naučni tim u časopisu „Current Biology“.

„Povećanje rizika bilo je najviše prepodne i izraženije u zapadnim područjima vremenskih zona, što je potpuno novo otkriće, iako ne iznenađuje previše“, kaže rukovoditeljka studije dr. Selin Veter sa Univerziteta Colorado Boulder.

„Svi ti učinci uočeni su kratkoročno, što znači da se rizik za saobraćajne nesreće vrati na godišnji prosek nakon otprilike nedelju dana”, kaže Veter.

Ti kratkoročni uticaji bi se na bezbednost saobraćaja mogli sprečiti ukidanjem prelaska na letnje računanje vremena, kaže Veter.

Prelazak na letnje računanje vremena povezan je sa zdravstvenim problemima, uključujući povećan rizik od nastanka srčanog udara, nesreće na radu i samoubistva, naveli su autori studije.

Neka ranija istraživanja takođe su povezala promenu sata sa nebezbednim saobraćajem i nesrećama, ali su rezultati tada bili dvojaki.

Za potrebe ovog istraživanja naučnici su proučili podatke iz saveznog sistema za prijavu nesreća sa smrtnim ishodom u svim saveznim državama u kojima se pomera sat na proleće.

Sveukupno povećani rizik od smrtonosnih sudara pretvorio se u dodatnih 5,7 nesreća dnevno sa smrtnim posledicama od ponedjeljka do petka u nedelji nakon pomeranja sata na proleće, izračunao je ovaj istraživački tim.

U razdoblju od 22 godine koje je istraživanje obuhvatilo, naučnici su izračunali da se 626 od 8958 smrtonosnih nesreća moglo izbeći.

Pomeranje sata na proleće može da izazove učinak poput onog kada avionom putujemo u druge vremenske zone (džet-leg) ili oslabljene funkcije koje su rezultat nasilne promene bioritma, kaže Veter.

Jedno od ograničenja istraživanja je to što je naučnicima nedostajalo podataka o pojedinim vozačima, na primer koliko su vremena proveli za volanom do nesreće ili koliko su umorni bili.

Međutim, uzimajući i to u obzir, rezultati sugerišu da bi vozači trebalo da preduzmu mere opreza kako bi smanjili rizik nesreća nakon prelaza na letnje računanje vremena, kaže Rasel Grifin sa Univerziteta Alabama u Birmingemu koji nije bio uključen u studiju.

„Vaš bioritam se može teško menjati i kratkoročno ometanje (rad u noćnoj smeni, džet-leg ili pomeranje sata) mogu da imaju učinke od kojih se ne možete odmah oporaviti“, dodaje Grifin.

Kako biste svom telu pomogli u tom prelaznom periodu možete koristiti strategije poput zamračenja u domu ranije od uobičajenog, pomeranja vremena obroka ili korišćenja jake rasvete u sobi odmah posle buđenja.

Izvor: Hina