ZEMLJA BEZ VINOGRADA

Nova studija o uticaju klimatskih promena donosi veoma pesimističnu procenu da će bez vinograda do kraja ovog veka ostati Španija i Italija.

 

Više od polovine zemljišta na kome se širom planete uzgaja vinova loza postaće u narednih 80 godina neuslovno, navedeno je u novoj, velikoj studiji koja analizira posledice klimatskih promena teritorija koje će ostati bez vinograda.

bez vinograda

Španija i Italija, i uopšte zemlje koje se nalaze u toplom pojasu planete, gotovo u potpunosti će ostati bez vinove loze, navodi se u studiji grupe autora koja je objavljena u ponedeljak u onlajn časopisu National Academy of Sciences.

Naš region nije poimence pomenut u ovoj studiji, ali je jasno da se i na našu zemlju, sa vrlo šarolikim vinskim podnebljem, može primeniti zaključak studije da će takve regije izgubiti neke vinograde, ali i dobiti nove, na većim visinama i u svežijim područjima.

Kako navode autori studije, ove dramatične posledice uslediće ako se ostvare pesimistične prognoze da će se planeta zagrejati za četiri stepena do kraja ovog veka.

– Gubici vinorodnog tla biće izuzetno visoki u scenariju u kome se planeta zagreje za četiri stepena. U Španiji i Italliji oni bi dosegli 90 procenata – navode autori studije.

U dosta optimističnijoj verziji budućnosti u kojoj se Zemlja zagreje za „samo“ dva stepena, doći će do ogromnih promena u vinarstvu.

– Trenutno, čak i ako vinogradari povećaju raznolikost sortimenta, očekuje se ogroman pad proizvodnje i to naročito u zemljama južne Evrope, sa vrlo malo pozitivnih posledica globalnog zagrevanja. Španija i Italija izgubiće 65 i 68 procenata vinograda ako temperatura poraste za dva stepena, a dobiće samo 5 i 9 procenata novih površina podesnih za rast vinove loze. Francuska može da očekuje dobar balans gubitka i dobitka – izgubiće 22% vinorodnog tla a dobiti 25% na drugim lokacijama. Severozapad SAD i Novi Zeland dobiće velike površine na kojima se mogu gajiti sorte sa kasnim sazrevanjem – navode autori studije.

– U Evropi se već počelo sa menjanjem propisa kako bi se velikim vinskim regijama olakšalo menjanje sortimenta – rekla je za internet magazin The Hill Elizabet Volkovič, istraživač sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru, i dodala:

– Ali, vinogradari moraju da nauče da gaje ove nove sorte. To je velika prepreka u regijama u kojima se neke sorte gaje stotinama godina. Njima su potrebni i potrošači voljni da prihvate promene sortimenta.

Izvor: Vinoifino.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: