Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ZUBIN POTOK I NJEGOV PREOBRAŽAJ

Zubin Potok živi, raste i razvija se od sredstava koja potiču iz nekoliko izvora. To su sredstva Republike Srbije, fondovi EU, privatni sektor…

 

Zubin Potok više nije isti. Zubin Potok je unazad nekoliko godina urbaniji, lepši, udobniji… Zubin Potok koji pamtimo iz perioda pre rata 1999. doživljava preobražaj u urbanom i kulturnom smislu.

zubin potok

Zubin Potok polako, ali sigurno poprima oblik sve razvijenije gradske sredine. Polovinom druge decenije ovog veka grad je zakoračio napred – izgradnjom i obnovom putne mreže, novih objekata za stanovanje i druge namene, a konačno je pokriven i uličnom rasvetom. Kada se noću putuje kroz Zubin Potok, varoš ostavlja vrlo prijatan ustisak. Noć skriva strepnju od bezbednosne nesigurnosti i od izbijanja nemilih događaja kakvi se na Kosovu i Metohiji stalno dešavaju…

Mesto koje je pre 20 godina bilo jedno veliko zapušteno selo kojem nije bilo dopušteno da se razvija zato što je srpsko, danas je varoš koja grabi putem razvoja. Zubin Potok je bio u takvoj ekonomskoj stagnaciji i siromašan da su do pre samo 20 godina meštani okolnih sela na konjima tovarili osnovne životne namirnice (brašno, so, šećer, ulje, pirinač…) i tako ih donosili do svojih kuća…

Kolašinci vole svoje krajolike

I pored nestabilni političkih prilika i svakodnevnih tenzija Kolašinci vole svoje krajolike i mali je broj onih koji bi dragovoljno napustili svoje mesto. Većina stanovnika vozi automobile i razdaljine im više ne predstavljaju problem. Stanovništvo se iz okolnih sela preselilo u središnji deo Zubinog Potoka, u dolini Ibra. To su porodice koje su se izmestile uglavnom radi lakšeg školovanja dece, radi bolje zdravstvene zaštite. Inače su veoma vezani za mesto rođenja. Ima i primera da neke porodice dolaze iz prenaseljene Kosovske Mitrovice i Zvečana da žive u Zubinom Potoku. Ukoliko se političke prilike stabilizuju i ukoliko Zubin Potok uspe da ojača privredu i da pruži šansu mladima u zapošljavanju biće još gušće naseljen i moći će da parira bilo kojem uređenom gradu njegove veličine u Evropi. Danas u Zubinom Potoku živi 15.000 Srba.

Stanovnici Zubinog Potoka se namirnicama snabdevaju u brojnim prodavnicama, na pijaci, u marketima. Često se za vikend i o praznicima ide u „šoping“ u Novi Pazar. Odnosi sa Novopazarcima su tradicionalno dobri. U centru opštine ima nekoliko državnih i privatnih apoteka. Česte su i opravdane primedbe na snabdevanje u državnim apotekama.

U opštini postoji Dom zdravlja i sedam ambulanti. Postoje osnovne škole „Jovan Cvijić“ sa isturenim odeljenjima, odnosno izgrađenim školama u planinskim selima, i „Blagoje Radić“ u Zupču, na srpskom jeziku i jedna na albanskom jeziku u selu Čabra. Postoji i srednja škola „Grigorije Božović“ i obdanište.

U ovoj opštini je zaživeo i preduzetnički duh. Uglavnom se radi o trgovini i uslugama, a od skoro obazrivo kreću i neki manji proizvodni kapaciteti. Stanovništvo se dobrim delom bavi i poljoprivredom tako da u samom centru pored zemljoradničke zadruge ima i dobro snabdevenu gradsku pijacu. Upadljiv je kontrast nekih visokih, veoma moderno građenih zgrada i hotela i nekoliko manjih trošnih obejkata poput hanova i starih porodičnih kuća.

U centru Zubinog Potoka je velika crkva „Sveta Trojica“ u kojoj se krštavaju, venčavaju i molitveno bdiju Kolašinci. Ova crkva je sagrađena u ovom veku i postala crkveno stecište Kolašinaca koji su najsložniji kada se pravoslavno okupe na događajima kao što su svadbe, slave, krštenja, saharne, a od skoro i proslave punoletstva dece.

Crkva Sveta Trojica je postala glavno religijsko mesto i takoreći preuzela ulogu manastira Duboki Potok koji je sve do ovog veka bio religijski centar oblasti Kolašin. Duboki Potok je i danas posećen i ima svoj značaj. Skoro svako selo ima i svoju manju ili veću pomesnu crkvu. U ovoj opštini ima 16 srpskih pravoslavnih crkava.

Turizam kao izazov veka

Zubin Potok ima 63 srpska sela od kojih je u većini odvija planinski život u staračkim domaćinstvima, mada u nekima ima i dosta dece predškolskog i školskog uzrasta. U selu Čabra, koje je smešteno na krajnjem jugu sa leve strane u dolini Ibra, žive Albanci.

Srpska sela u Zubinom Potoku su potencijal za razvoj brdsko-planinskog seoskog turizma ali se stvaraju uslovi i za turizam od krupnijeg značaja. U tom smislu u varoši ima veći broj restorana, hotela za smeštaj i drugih objekata…

Zubin Potok ima Ibar, planinsku lepoticu Balkana Mokru Goru, veliko veštačko jezero Gazivode na Ibru… Ovde se krenulo sa razvojem sportsko-rekreativnog turizma putem organizovanja raznih sportskih manifestacija i svetskih kupova koje organizuje moderan Sportski centar u ovoj opštini. Ima i raskošnu hidrološku sliku sa bezbroj potoka, izvora, manjih reka, jezera na Mokroj Gori, Gazivodama, a ima i Pridvoričko jezero. Prošle sezone je svečano pušten u rad i vodovod.

Ipak, građani Zubinog Potoka često nemaju vodu! Svi putevi su asfaltirani, a neke manje reke su ukorićene. Do svake kuće stigao je asfalt, a ako slučajno nije, čim se neko požali, opština kreće u rešavanje problema. Od ekstremnog siromaštva razvija se u bogato društvo.

Zubin Potok živi, raste i razvija se od sredstava koja potiču iz nekoliko izvora. To su sredstva Republike Srbije, fondovi EU, privatni sektor koji uglavnom podrazumeva trgovinsku i uslužnu delatnost, poljoprivrednu delatnost, zanatstvo, nevladine organizacije… Vredni Kolašinci ne zapostavljaju svoje okućnice.

Januara ove godine Republika Srbija je posredstvom Kancelarije za Kosovo i Metohiju krenula u evidentiranje i rešavanje problema najugroženijih porodica kojih u odnosu na ukupan broj i nema mnogo. Zubin Potok ima uslova i za pokretanje proizvodnih kapaciteta, jer na teritoriji ove opštine ima nekoliko zatvorenih, ali veoma očuvanih proizvodinh pogona. U tim se pogonima proizvodio nameštaj, prerađivalo i sušilo šumsko bilje, vršila proizvodnja otkovaka, proizvodili se kolači i konditorski proizvodi i drugo. Ali fabrički pogoni su sasvim zamrli od 1999. godine.

Usled nestabilne političke i bezbednosne situacije, kao i nemogućnosti administrativne prirode, nisu još stavljeni u pogon. Kulturološki preobražaj Zubinog Potoka je tek započeta suptilna priča i ko zna u kojem pravcu ide, jer je verni Kolašinac veoma probirljiv konzument kada je reč o prihvatanju novih trendova u kulturi, mada ih poštuje.

Zubin Potok raste i čuva dušu. Baštiniti stabilne tradicionalne vrednosti je programski moto Ustanove za kulturu Dom kulture „Stari Kolašin“. Kulturna manifestacija „Moj Kolašin igra i peva“, koja se u Zubinom Potoku sa velikim uspehom održava, okuplja čuvare izvornog stvaralaštva iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske… Pored identitetskog karaktera, ova kulturna manifestacija kao nosilac srpske izvorne pesme i igre, osobitu pažnju posvećuje očuvanju starih instrumenata, narodnih običaja i zdravica. U ovoj ustanovi kulture se redovno organizuju i likovne kolonije, promocije knjiga, poetske večeri, tribine, folklorne priredbe, koncerti, pozorišne predstave, filmske projekcije i druge značajne manifestacije koje se prikazuju i u svim drugim opštinama u Srbiji. U tom smislu, Zubin Potok ni za milimetar ne odstupa od manjih opština u Vojvodini, Šumadiji ili bilo kojem drugom delu Srbije. Na tom planu Srbija jasno daje na znanje gde su i kolike njene ingerencije.

Unazad više godina Ustanova za kulturu „Stari Kolašin“ organizuje i Svetosavski bal koji postaje tradicija, Dane jorgovana u znak sećanja na kraljicu Jelenu Anžujsku, Likovnu koloniju „Gazivode“, manifestaciju „Moj Kolašin igra i peva“, ima modernu galeriju, izuzetno dobru i bogatu biblioteku „Petar Petrović Njegoš“, KUD Mokra Gora…

Žene su u Zubinom Potoku zastupljenije na vodećim funkcijama više nego ikad. Veoma su aktivne i u političkom žvotu što je do skoro bilo nezamislivo. „Sve teče, sve se menja“, pa i Zubin Potok.

Autor: Slavica Đukić

Izvor: Jedinstvo

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: