ВРАЊЕ

Могу да ме зову све четири стране,
Могу да ме приме све четири стране,
Али нико, нигде, никад —
Тако топло, меко,
Као Врање.

Могу песме да се чују са извора,
Могу да се чују чак до мора,
Али нико, нигде, ништа —
Опевао није
Као Бора.

Могу речи да се штују,
Приче могу да путују,
Али нико, нигде,
Ништа нема —
Као Врање
У оцу Јустину.

Може ново да се смера,
Може бол да боли и из пера,
Али нико, нигде, никад —
Поклонио се Бори нијe
Као Вера*.

Може свашта да се ствара,
Може много да се сања,
Али нико, нигде, никад —
Као Врање
У песмама.

Могу да ме маме све четири стране,
Могу да ме приме све четири стране,
Али нико, нигде, никад —
Волети неће
Као Врање.
__________________________________________
*Вера Ценић

Фотографија: Веселинка Стојковић