Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

MOŽDANI UDAR, LINGVISTIKA I LOGOPEDIJA

Moždani udar postala je jedna od najčešćih savremenih pošasti, koja se više ne obazire na uzrast ljudi. Jedan od poznatijih primera koji su se desili u poslednje vreme, jeste i slučaj basiste i frontmena popularnog benda „Disciplina kičme“, Dušana Kojića – Koje.

 

Ekscentričan po mnogo čemu, pa i po tome da je verovatno jedini čovek naše javne scene na kome industrija prodaje mobilnih telefona nikako ne bi profitirala, budući da ovaj uređaj ne koristi, nedavno je u Londonu doživeo moždani udar. Uzroka za šlog je mnogo, ali njega karakterišu i neke neverovatne propratne pojave.

Moždani udar

Posle moždanog udara mnogo toga može da se desi. Postoje ljudi koji posle šloga govore akcentom stranca ili više uopšte ne govore maternji jezik, već samo neki strani jezik. Takvi primeri su retki, ali i za njih postoji objašnjenje, ističu naučnici. Izvesna Kineskinja Liu Điau, koja je preko trideset godina predavala engleski jezik, posle moždanog udara priča na engleskom. Tako je na pitanje koliko ima godina, na engleskom jeziku odgovorila da ima 94 godine. Jedan Englez nakon moždanog udara odjednom govori velški, iako preko 70 godina nije bio u Velsu. Nemica iz Tiringije odjednom govori samo švajcarski nemački, iako nikad nije bila u Švajcarskoj. Ima još slučajeva, kada su ljudi posle moždanog udara odjednom progovorili sa stranim akcentom ili samo na stranom jeziku.

Zašto se to dešava?

Gore pomenute primere možemo podeliti u dve grupe. Kada ljudi nakon šloga govore samo neki strani jezik, to je primer bilingvalne afazije, ili gubitka, odnosno poremećaja već stečenih jezičkih veština usled već stečenih jezičkih veština usled povrede, a kad se služe naizgled stranim akcentom, tu se radi o takozvanom sindromu stranog akcenta. 

Moždani udar nastupa kad određeni deo mozga nije prokrvljen. Ali ove promene vezane za jezik ne moraju nastati samo u tom slučaju. Jedan američki učenik je nakon povrede glave u fudbalskoj utakmici i kraće kome, isprva govorio samo španski. Anja Lovit, lingvista i logoped, koja se pre trideset godina preselila iz Nemačke u Veliku Britaniju, kako bi proučavala ovaj fenomen, govori i o primeru Britanke koja je nakon jake migrene govorila naizgled francuskim akcentom ili pacijentkinji koja je nakon vakcinisanja i jednonedeljne bolesti govorila stranim akcentom.

Sindrom stranog akcenta

Sindrom stranog akcenta je mešavina različitih poremećaja i kod svakog pacijenta je drugačije izražen. Pomenuta Britanka nije zaista imitirala strani akcenat. Njen naglas, izgovor, ali i gramatičke greške kao posledica moždanog udara, uhu Britanca jednostavno su zvučale kao strani akcenat. Naime, ljudi pogođeni ovim sindromom ne mogu više da izgovaraju određene glasove, teško im je da pronađu odgovarajuće reči ili da govore pravilnim izgovorom. To onda okolina obično tumači kao strani akcenat.

Ukoliko, pak, pacijent zaista progovori na stranom jeziku, taj jezik mora biti prethodno naučen, tvrdi pomenuta naučnica Lovit. Postoje različite forme.

Većina ljudi i dalje može da govori sve jezike koje znaju, pri čemu  oni mogu biti različito pogođeni. U retkim slučajevima pacijenti se danas mogu služiti samo jednim jezikom, a sutra samo drugim jezikom. Pri tom, kad neko više ne može da govori određenim jezikom, to ne znači automatski da ga ne može i razumeti.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: