SMRTONOSNA ŠPANSKA GROZNICA

Španska groznica je bila vrsta gripa, poput ovog koronavirusa, i ona je bila jedna od najsmrtonosnijih pandemija u celokupnoj istoriji čovečanstva.

Španska groznica se pojavila pri kraju Prvog svetskog rata, a u tri talasa se širila Zemljom. Prema novijim procenama, trećina svetske populacije je bila inficirana i imala je klinički ispoljenu bolest (oko 500 miliona ljudi), a umrlo je oko 50 miliona ljudi.

Ovi brojevi pokazuju da sa vrstama virusa gripa nema šale.

Uzročnik španske groznice bio je virus gripa tj. influence A (H1N1).

Podataka o broju obolelih i umrlih u našoj zemlji i našoj vojsci tokom španske groznice ima vrlo malo, čemu su uzrok složene ratne okolnosti upravo u vremenu kada je bolest bila prisutna. Međutim, gotovo sigurno je bolest uzela veliki danak, kao i u svim drugim evropskim državama.

Posebno nam teško pada činjenica i da je naš narod i naša vojska bila izložena i pandemiji tifusa u ranijim godinama rata.

Imamo podatke da se španska groznica javila kod određenog broja srpskih vojnika već u aprilu 1918. godine koji su kratko boravili na Krfu, a u julu je uveliko bila prisutna i na Solunskom frontu.

Prvi talas pandemije virusa španske groznice započeo je u proleće 1918. godine. Za njim su usledila dva talasa koja su odnela najveći broj života. Drugi pandemijski talas započeo je u jesen 1918, a treći u zimu 1919.

Geografska lokacija prve pojave pandemičnog virusa nije poznata, a postoji mišljenje da je bolest nazvana “španskom“ zbog toga što Španija nije bila učesnik rata, te se o bolesti od samog početka otvoreno pisalo u španskoj štampi, za razliku od drugih zemalja gde je zbog rata vladala jaka cenzura.

Srpski vojni lekar Dr Aleksa Savić je 1918. pisao o španskoj groznici:

“Usled velikog broja smrtnih slučajeva, koji su se desili u kratkom vremenu, mnogi su u prvi mah pomislili da je se to pojavila neka naročita nova bolest. Čak je se pomišljalo na plućnu kugu. No odmah potom uvidelo je se da je to bolest ‘influenca’ ili ‘Grippe’, koja je se i ranijih godina, s vremena na vreme, epidemično pojavljivala, a sada je prvo počela u Španiji.

Tako je ona u nekoliko mahova besnila u Evropi u toku osamnaestog i devetnaestog stoleća. Poslednja velika epidemija bila je od 1889. do 1890. godine.

Interesantno je da influenca spopada najviše odrasle osobe u najboljoj snazi od 20-40 godina, dok se bolest kod staraca i dece ređe javlja”.

Ljudi su umirali od upale pluća tj. pneumonije, bilo primarne virusne ili sekundarne bakterijske. Smrt je često nastupala dva do tri dana od pojave prvih simptoma španske groznice.

Dr Savić o tome piše: “Kao krupna komplikacija pojavljuje se lobularno zapaljenje pluća. Karakteristično je kod ovog zapaljenja postajanje pojedinih ograničenih zapaljenih ognjišta u plućima, koja se često perkusijom i auskultacijom, jedan od drugog, mogu ograničiti”.

Kad vidimo kroz kakve muke su prolazili naši preci, nadamo se da ćemo i mi kao njihovi potomci još više ceniti njihovu žrtvu i ono šta su nam ostavili.

Nadamo se i Boga molimo da se ljudski rod izbavi i isceli od razornog uticaja i ovog Korona virusa.

FB Istorija Srba