TEODOR TIRON I TODOROVA SUBOTA

Teodor Tiron se još za života proslavio time što je imao posebnu revnost prema Bogu i mržnju prema idolima i idolskom služenju.

Na kraju prve nedelje Velikog posta, a prve subote, proslavljamo spomen na jednog od vojnika Hristovih, koji su postradali za ime Gospodnje i koji su do kraja ispovedali veru u svom srcu, prolivši krv mučeničku i utvrdivši istinsku veru. Crkva danas na poseban način proslavlja sve ono što je podneo mučenik i vojnik Teodor Tiron, pa prva subota čak nosi naziv „Todorova“.

Spomen se obeležava u sećanje na događaj, iz vremena kada je jedan od rimskih imperatora, Julijan Otstupnik, došao na vlast posle onih blagočestivih vladara, koji su u imperiji usvojili hrišćanstvo. On je, pak, odstupio od Hrista i počeo da goni hrišćane, samo ne onako otvoreno, kao što su to činili pre njega, već mnogo lukavije. Kako je znao da se hrišćani posebno mole i poste prve nedelje posta, pripremajući se da prime Telo i Krv Hristovu, naterao je vlasti u jednom gradu da sakupe svu hranu sa pijaca i ostalih mesta gde se prodavala, kako bi je zamenili hranom oskrnavljenom krvlju žrtvenih životinja. Na taj način bi se hrišćani nevoljno oskrnavili od nečiste idolske žrtve. Međutim, episkopu grada se javio mučenik Teodor Tiron upozorivši ga da hrišćani ne čine to. Takav pokvareni plan imperatora i upravitelja grada bio je otkriven i nije urodio plodom.

Mučenik Tiron je predložio episkopu da hrišćani jedu koljivo, kuvanu pšenicu. Stoga se tradicija spremanja koljiva na ovaj dan ustalila u Crkvi, kao sećanje na čudesni događaj.

Teodor Tiron se još za života proslavio time što je imao posebnu revnost prema Bogu i mržnju prema idolima i idolskom služenju. Kao vojnik i hrišćanin u imperatorskoj vojsci, nije pristao da se prikloni idolima. Ušao je u idolski hram i razrušio ga: žrtvenik i sve idolske „svetinje“ je razbio. Zbog ovog beše bačen u tamnicu i mučen, nakon čega je mučenički skončao.

Hrana i piće imaju veliki značaj u životu čoveka. Ne samo fizička hrana i piće, nego još više duhovna. Đavo, pokušavajući da sablazni hrišćane i da ih natera na pokorno služenje, postupa vrlo lukavo i pokvareno. On pokušava kroz hranu da ovlada nama; kroz informaciju pokušava da podmetne oskrnavljenu krv idolskog služenja; truje sve u našoj okolini. Često, ne primećujući to i ne shvatajući šta se događa, prihvatamo idolske bogove — uživanje, gordost, blud. Sve ovo kao da obuzima celu našu dušu. Stradamo od tog skrnavljenja i od onih laži i otrova, koji se stalno ulivaju u naš život i našu dušu.

Zato nas je Sveta Crkva na poseban način pripremala i dala nam ove blagoslovene dane za očišćenje duše kroz trežnjenje, molitvu i post, da bi opipljiva blagodat Božija počela da deluje u nama, i da bismo uvideli i naučili da razlikujemo istinsku hranu od skvernog đavolskog otrova greha koji vodi u pogibiju.

Mnogi početkom posta dolaze u crkvu pod dejstvom Božanske blagodati, i to mogu primetiti sveštenici na ispovesti. Dolazi mnogo ljudi koji nisu našli vremena i snage da budu u crkvi i drugim danima. I vidi se kako Gospod na poseban način posećuje njihova srca. Ovi ljudi dolaze i traže isceljenje i oslobođenje od vlasti đavola.

Oni intuitivno osećaju, gde se nalazi njihovo spasenje, gde su rešenja njihovih najprostijih životnih problema, ali još uvek ne mogu u potpunosti da shvate, i nisu proživeli životnim iskustvom šta znači istinska hrana za čoveka i njegovu besmrtnu dušu.

Božanska blagodat je istinska hrana i piće za nas. Ako se lišavamo ove hrane, sve ostalo što dobijamo u ovom svetu neće imati nikakvog smisla. Samo će nas odvoditi sve dalje i dalje od spasenja, od Hrista i opštenja sa Bogom.

Božanska blagodat isceljuje sve, i sve ispunjava smislom, hrani, oživotvoruje sve u našem životu. Spoznaja ovoga, na poseban način dopire i do onih hrišćana za koje se čini da su već mnogo godina u crkvi. Zarad toga je i dat post. Upravo zbog toga, da bismo se uzneli, uzrasli, da bismo postali jači, bliži Hristu, i da bismo se sjedinili sa Božanskom blagodaću.

Takav je danas poseban dan, praznik duhovne pobede. Zajedno sa mučenikom Teodorom Tironom proslavljamo pobedu nad idolima.

Ipak, važno je da se ne opuštamo i da ne zaboravljamo, da je ovo samo početak borbe, početak puta. Da pazimo da posle prve nedelje Velikog posta, kako to obično biva, ne usledi pad i strašan poraz. Ne bi valjalo da mnogo uživamo u ovoj pobedi i slepo živimo od stare slave, već treba da čuvamo u svom srcu blagodat, da je nosimo u ovaj svet i da budno bdimo, kako đavo ne bi mogao da se približi i oskrnavi naše duše.

Iz knjige „Duhovni ustanak“ jeromonaha Ignjatija Šestakova