Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DILEMA PROTIVNIKA VAKCINE

I dok naučnici i farmaceutske kompanije pokušavaju da pronađu lek i vakcinu za koronavirus, protivnici vakcine, poznati kao „antivakseri“, ne predaju se u borbi protiv potencijalnog novog cepiva.

 

Stefani, majka troje dece, odavno je članica grupe „antivakseri“ – male, ali glasne globalne zajednice koja veruje da su vakcine opasna glupost i zato njeni članovi odbijaju vakcinaciju sebe i svoje dece.

antivakseri

Međutim, COVID-19 poljuljao je njihove stavove, pa tako i ta Amerikanka koja ne otkriva potpuno svoj identitet u strahu od kritika drugih članova svoje zajednice, kaže da bi danas bila neodlučna – 50:50 ako bi se pronašla vakcina za koronavirus.

„Razmišljala sam o tome“, rekla je za Rojters telefonskim putem iz SAD ta Amerikanka, frustrirana stavom svoje grupe, jer joj se čini da članstvo umanjuje ozbiljnost pandemije.

„Svi smo pogođeni virusom, škole su zatvorene, mladi ljudi u bolnici, a oni i dalje govore da je to prevara“, poručuje Stefani.

I dok naučnici i farmaceutske kompanije u celom svetu pokušavaju da pronađu lek i vakcinu za novi virus koji je uzdrmao planetu, protivnici vakcine, poznati kao „antivakseri“ ne predaju se u borbi protiv potencijalnog novog cepiva.

„Odbijajte, demonstrirajte“, kaže britanski član na Fejsbuku u objavi na pitanje kako bi reagovali ako bi se vakcina pronašla i bila zakonom obvezujuća.

Portorikanac Karlos Rodrigez, čija se poruka širi društvenim mrežama, odgovorio je rečima: „Onima koji su želeli svet bez ikakvih vakcina… evo im sveta bez JEDNE vakcine“.

Neki virolozi kažu da je potraga za cepivom dobila tako snažnu podršku u svetu da bi svaki otpor bio osuđen na neuspeh.

To potvrđuju i rezultati najnovijeg ispitivanja instituta ORB International za projekat poverenja u vakcinu (Vaccine Confidence Project, VCP), tela koje prati stavove o vakcinaciji.

U Francuskoj je 2018. svaka treća osoba verovala da vakcine nisu bezbedne, ali danas bi samo 7 odsto ispitanika odbilo vakcinu protiv koronavirusa, navodi VCP prema rezultatu ankete provedene 18. marta (dan nakon zatvaranja javnih ustanova i uvođenja izolacije) na uzorku od 1.000 ljudi.

U Australiji su rezultati slični – samo 7 odsto izjašnjava se protiv vakcine, a u Velikoj Britaniji na uzorku od 2.000 ispitanika protivljenje je iznosilo 5 odsto.

„Da se vakcina pronađe sutra, svi bi požurili da se vakcinišu“, kaže Loran Anri Vinjo, jedan od autora teksta o pokretu koji zastupaju antivakseri u Francuskoj.

Međutim, Meri Oland, potpredsednica američke neprofitne grupe Children’s Health Defense (Odbrana dečjeg zdravlja), koja je kritična prema vakcinisanju, smatra da nikakva promena nije nastupila.

„Ne mislim da je virus u osnovi promenio duboko usađenu zabrinutost ljudi zbog vakcine“, kaže Oland.

„Neće u mene nitko ništa ubrizgavati“

Iako se izraz „antivakser“ često povezuje s teorijama zavere, mnogi ljudi jednostavno su zabrinuti nuspojavama ili uopšteno etikom farmaceutske industrije.

U svetu svaka peta osoba smatra da vakcina nije bezbedna ili nije uverena u to, pokazuje anketa iz 2018. godine, koju je sprovelo udruženje „Wellcome Trust health fund“.

U Kini iz koje je COVID-19 potekao vlada velika zabrinutost zbog vakcine, prema ispitivanjima VCP.

Kina se suočila s nekoliko skandala koji su potkopali poverenje u vakcinu. Jedan od njih desio se 2018. kada je proizvođač Changsheng Bio-technology Co Ltd bio oštro kažnjen jer je lažirao podatke o vakcini protiv besnila. Kompanija je izrazila „duboko žaljenje“ zbog tog izgreda.

Agencija Rojters pratila je diskusije na internetu – isključivo zatvorene grupe – na Fejsbuku koja ima više do 200.000 članova, na Twitteru (Children’s Health Defense) i na YouTubeu i one pokazuju veliko nepoverenje članova u to da bi vakcina ako se pronađe bila valjano ispitana.

To je bio i glavni razlog zabrinutosti vakcinom protiv pandemije svinjskog gripa H1N1 u 2009. godini, kaže direktorka VCP Hajdi Larson.

Brzo proizvedeno cepivo protiv svinjskog gripa 1976. godine izazvalo je u jednoj na 100.000 osoba razvoj Giljen-Bareovog sindroma, poremećaja koji parališe imuni sistem, navodi Centar za prevenciju i kontrolu bolesti.

Instituti i farmaceutske kompanije ubrzano pokušavaju da pronađu vakcinu za koronavirus i u svetu je nekih 115 kandidata, navodi Koalicija za Epidemic Preparedness Innovation, reč je o globalnom savezu za koordinaciju razvoja cepiva.

„Neće meni niko ništa ubrizgavati, posebno ne nekakvu na brzinu razvijenu vakcinu“, kaže Amerikanka Viki Barnek (67), koja veruje da je snažan imunitet dovoljan za borbu protiv bolesti.

Međutim, u studiji iz 2015. epidemiolozi iz CDC navode da „brojne studije i naučna istraživanja nisu utvrdila povezanost između vakcine i smrti osim u retkim slučajevima“.

VCP, koji sprovodi studiju praćenja rasprava putem mreža o koronavirusu, navodi da je analizom više od 3 miliona objava od januara do sredine marta 2020. utvrđeno da većina ljudi željno iščekuje vakcinu.

„Ljudi su gladni za cepivom“, kaže dr Larsonova.

U Italiji, teško pogođenoj koronavirusom, antivakseri su gotovo iščeznuli u diskusijama, kaže virolog dr Roberto Burioni.

Da bi cepivo protiv koronavirusa bilo delotvorno, verovatno će se tražiti vakcinisanje velikih razmera svake godine, kaže Džordž Kasianos, rukovodilac imunološkog odeljenja na Royal College u Londonu.

Postavlja se i pitanje na koji način dovoljno brzo distribuirati vakcinu za sve ljude koji na nju čekaju.

„Prioritet će biti vakcinisati policajce, medicinsko osoblje, ljude koji čiste, a zatim rizične grupe“, kaže Daglas L. Heč, specijalista za pandemije koji sada radi u ekipi za COVID-19 u San Francisku, pa zaključuje: „Kada na antivaksere dođe red da se vakcinišu, njima će veći problem biti kako da nabave vakcinu čak i ako je budu želeli“.

Izvor: Hina

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: