Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

KONKURS

Želim da idem na test inteligencije za poeziju ili test poezije za inteligenciju. Kako da se zaljubim u pesnika ako ne razumem kako se pesme pišu ili kako pesnik razmišlja?

 

Mnogo puta sam čula rečenice – Voleo bih da imam talenta za muziku, Žao mi je što ne sviram neki instrument ili Voleo bih da znam da slikam.

konkurs

Razumem ljude koji imaju žal za stvaranjem i bavljenjem umetnošću jer ja volim svaki tren proveden u sviranju. Ne bih dala nijedan do sad odsviran sekund u zamenu za sve stene svih meni poznatih mora. Kažem, nijedan do sad. Razumem patnju tih ljudi jer i sama imam bol zbog izostanka makar jednog talenta. Jedna od mojih patnji je ta što ne znam da pevam. Nije ta patnja toliko velika jer pevače, kad su dobri, voli mnogo ljudi i svi misle da razumeju i njih i ono što oni pevaju. Ne želim da me voli gomila ljudi, a naročito ne želim da me razumeju i navale mi se na grbaču. Uostalom, gde je mnogo ljudi, tu je i mnogo para, a što bi rekla moja sestra – “ne trebaju mi pare, nego mecena”.

Otkriću vam svoju tihu patnju – volela bih da sam pesnik. Mada, nije mi baš najjasnije kako se pišu pesme, kako se uopšte dolazi do makar jednog stiha. Meni treba bar sedam rečenica da kažem nešto o oblaku koji vidim, dani da opišem ljubavnu patnju i godine da me neko razume. Ne znam kako bih ljubav pretočila u tako malo reči koje sve kažu.

Kakav li je pesnički mozak? Da li taj mozak razmišlja u stihovima i kako je pesnik otkrio da je pesnik? Da li pesnik, kada izađe napolje i vidi ruševine, ulice koje su pretvorene u rovove, cevi koje su postale gradski gejziri i osakaćeno drveće, vidi pastoralne leje i gajeve? Da li pesnik piše lepše pesme ako mu je žena ne baš tako lepa? Da li uspeh pesme zavisi od pesnikove lepote? Od čega je satkan pesnikov mozak? Ili pjesnikov, kako god želite. Kako oni vide ono što ja ne vidim i još to i napišu tako da moram nebrojeno puta da pročitam da bih razumela? Dakle, mi nemamo isti mozak. Muzika ti se sviđa ili ne, ali poezija, molim vas, za poeziju morate biti određenog senzibiliteta. Da biste poeziju razumeli vi morate biti tanana i krhka duša, a ja nisam krhke građe, a duša mi je u petama. Pesnici su posebni i neobični ljudi. Oni su deca božanstava. Sa Meseca se prvo vide pesnik i njegova aura, a zatim Kineski zid.

Želim da idem na test inteligencije za poeziju ili test poezije za inteligenciju. Kako da se zaljubim u pesnika ako ne razumem kako se pesme pišu ili kako pesnik razmišlja? Ja, recimo, baš lepo hodam, ali ko zna kako to pesnik vidi. Možda bi o meni pesma bila:

Žirafinog hoda
bez crnila po sebi
trapavo je koračala
i smeh donosila meni.

Molim vas, pa to je tako nepohvalno. Šta ako bi napisao divne stihove o mom nosu, a on je kriv i baburast. Ili ako napiše pesmu kako svojim dugačkim stopalima čvrsto stojim na zemlji ili kako vetar mojim jakim, širokim i koščatim ramenima ne može ništa. Nikako ne bismo mogli biti par.

Kako li pesnik vodi ljubav? Kako bi napisao pesmu o našem činu ljubavi? Uh, to bi bio šekspirovski sonet.

Kako li se pesnik ili pjesnik svađa? Da li je to svađa hajdučkog ili uskočkog ciklusa?

Kako li pesnik kuva, ako uopšte kuva? Da li se ređaju jela i đakonije poput stihova u desetercu ili je to jedno haiku jelo?

Često razmišljam o tom pesničkom mozgu i ne dolazim do smislenog zaključka ni o pesniku, ni o mozgu, a naročito ne o tome kako jedna pesma nastaje. Da li pesnik ikada skida onu poslednju masku, najbližu sebi, ili je uvek pjesnik? Pozajmite mi jednog pesnika. Vratiću ga u stihovima.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: