Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

MUZIČARI KOJI SU ČITALI KNJIGE

Mnoge rok pesme nastale su pod uticajem literature, jer njihovi autori nisu bili samo muzičari. Dosta su čitali, ispitivali vreme u kom žive i pomerali granice.

 

Nedavna poseta Parizu vratila me je u neka stara dobra vremena, vremena kada je bilo bitno biti obrazovan, načitan, informisan. Vremena kada sa frajerima nismo izlazile ako nisu dobri đaci ili ako ne znaju koje su knjige, filmovi i muzika kul.

pesme književnosti

Prilikom posete muzeju Orsej naišla sam na statuu Grofa Ugolina i zastala pred njom zadivljena. Ugolino je bio plemić iz srednjeg veka koji je zbog izdaje zatvoren u kulu zajedno sa svoja 4 sina osuđen da umre od gladi. U agoniji, deca ga mole da pojede njih i da se tako spasi. Inspiracija za ovo vajarsko delo je Danteova Božanstvena komedija, a Ugolino se našao kod Dantea u drugom krugu pakla, krugu rezervisanom za izdajice svoje zemlje i političare.

Dugo sam tako stajala i razmišljala. Prisetila sam se da sam to delo čitala još u srednjoj školi, kao i mnoga velika i značajna dela literature – Dekameron, Stranac, Demijan, Majstor i Margarita i dr. Bio je to veoma plodan period mog odrastanja. Izlazila sam na Akademiju i slušala uglavnom underground muziku i srodne žanrove – Velvet Undergorund, Nico, Violent Femmes, The Cure, The Smiths, Nick Cave. Sećam se da je i jedino predavanje koje me je dotaklo na času srpskog bio Kamijev Stranac i da sam osetila da je to momenat u kome sazrevam. Kako sam bila oduševljena knjigom, neko od starije ekipe mi je rekao da je pesma “Killing an Arab” grupe The Cure inspirisana tim delom i to je za mene bila „veoma kul“ informacija.

Razmišljanja su išla u tom pravcu – kako su umetnosti nekada bile povezane – slikarstvo, vajarstvo, muzika, književnost – inspirisale su jedna drugu. Reč sinkretizam koja me je nervirala dok sam učila istoriju muzike, sada je ponovo iskočila iz svesti. Mnoga dela klasične muzike takođe su nastala pod uticajem književnosti. I rok muzika, koju sam volela da slušam u periodu stasavanja i formiranja, takođe je često imala inspiraciju u literaturi i knjževnosti. Tako sam poželela da napišem tekst o povezanosti roka i literature.

Nekadašnji rokeri nisu bili samo pevači, nego i ljudi koji su čitali, bavili se filozofijom, ispitivali vreme u kome žive. Pomerali granice. OK – i drogirali se. Ovo je podsećanje na neke od najboljih rok pesama koje su nastala pod uticajem kniževnosti.

(Često razmišljam o tome čime su u današnje vreme inspirisani tvorci pesama poput Swalla, Anakonda i slično)

ALABAMA SONG (WHISKEY BAR) – THE DOORS (1966)

Grupu The Doors osnovali su studenti odseka režije UCLA univerziteta, Džim Morison i Rej Manzarek. Obojica su delili strast prema književnosti, filmu i poeziji – Morison je sam i pisao poeziju. Morison je mnogo čitao, te nije ni čudo da je bend dobio ime po čuvenom eseju Oldous Haklsija Vrata percepcije (The Doors of Perception) koji je, pak, dobio ime po citatu Vilijama Blejka.

Svestranost svih članova grupe doprinela je tome da se oni odvoje od ostalih bendova toga vremena po novom muzičkom izrazu. Morisonovi tekstovi obrađivali su nove teme u muzici – seks, drogu, misticizam, smrt i dr. Studiranje režije doprinelo je tome da su sami pravili neke od svojih spotova – Break on Through, People are Strange itd. Morison je sebe video kao pesnika, a bio je inspirisan Remboom i Bodlerom, Ničeom, Balzakom i mnogim drugim književnicima.

Članovi grupe su u jednom periodu bili insprisani i evropskim kabareom, te su obradili i pesmu Alabama Song Bertolda Brehta. Pesma je napisana na nemačkom, dok je na engleski je prevela Elizabet Hauptman. Muziku za nju napisao je Kurt Weil 1927. godine, za komad Mali Mahagoni, a ponovo je iskorišćena u zajedničkoj operi Brehta i Weila, Uspon i pad grada Mahagonija. Ovu pesmu obradio je i Dejvid Bouvi.

WHITE RABBIT – JEFFERSON AIRPLANE (1967)

Pesmu je napisala Grejs Slik, i to dok još nije bila članica benda. U pesmi se upoređuju stanja nakon uzimanja halucinogenih droga i dešavanja u delima Luisa Kerola, Alisa u zemlji čuda i Alisa s one strane ogledala. Glavnil lik je beli zec, a pojavljuju se i gusenica koja puši, ludi šeširdžija, kralj i kraljica srce i drugi.

Inspiracija je naišla nakon uzimanja LSD-a i slušanja albuma Sketches from the Spain Majlsa Dejvisa.

VENUS IN FURS – VELVET UNDERGROUND (1967)

Lu Ridu je kao inspiracija za ovu pesmu poslužio istoimeni roman austrijskog pisca Leopolda von Sacher–Masocha. Roman govori o aristokrati Severinu von Kuzemskom koji, opčinjen ženom Vandom, moli nju da ga tretira kao roba. Njihov specifičan odnos se razvija dok putuju po Evropi i on glumi njenog slugu Gregora. Psiholozi su ovakvu vrstu odnosa upravo i nazvali po piscu mazohizam.

Roman je autobiografskog karaktera i govori o njegovom odnosu sa Fani Pastor. U romanu se opisuju i seksualne fantazije i fetiši vezane za dominantne žene i žene koje nose krzno.

SYMPATHY FOR THE DEVIL – ROLLING STONES (1968)

Na Bouvijevom spisku se nalazi i delo Majstor i Margarita, Mihaila Bulgakova, koje je bilo inspiracija i Stounsima za pesmu Sympathy for the Devil. Ova rok pesma je u samba ritmu i u njoj Đavo u prvom licu govori o svojim dogodovštinama.

Novelu je Džeger dobio na čitanje od Merijen Fejtful. Tvorci pesme su Mik Džeger i Kit Ričards.

LAYLA – ERIC KLEPTON (1970)

Verovatno svi znamo da je pesma Lejla Erika Kleptona posvećena Peti Bojd, tadašnjoj supruzi njegovog najboljeg druga Džordža Harisona. Dugo je Klepton patio za Peti dok se, na kraju, nisu i venčali. Iako posvećena Peti, inspiraciju za pesmu Klepton je pronašao u književnosti.

Staru arapsku priču iz 7og veka persijski pesnik Nizami Ganjavi preoblikovao je u poemu Priča o Lejli i Majnunu. Mladić se zaljubljuje u lepu Lejlu i opčinjen njome počinje da joj piše pesme o njegovoj ljubavi u kojima se često pominje njeno ime. Zbog toga su ga ljudi prozvali Majnun, što znači lud. On prosi Lejlu, ali njen otac odbija da se ona uda za mentalno poremećenog mladića. Lejla se udaje za drugog čoveka, a Majnun odlazi u pustinju da luta.

Klepton se identifikovao sa njegovim likom, likom koji je lud zbog ljubavi, i tako je nastao jedan od najpoznatijih muzičkih hitova.

WUTHERING HEIGHTS – KATE BUSH (1978)

Još jedna interesantna ličnost muzičke scene našla je svoju inspiraciju u književnosti. Mlada Kejt Buš gledala je BBC- jevu istoimenu seriju “Orkanski visovi” i poželela da pročita i knjigu. Sa 18 godina napisala je stihove za pesmu istog imena.

Pesma je bila #1 na britanskoj op listi kada se pojavila. Interesantno otkriće za Kejt je bilo to da su Emili Bronte, koja je napisala roman, i ona rođene istog datuma, 30. jula.

KILLING AN ARAB – THE CURE(1978)

Pesma Killing an Arab je prvi singl grupe The Cure koji se kasnije našao na albumu Boys don’t cry. Inspirisana je romanom Albera Kamija, Stranac. U romanu glavni lik, Merso, slučajno ubija Arapina na plaži i biva osuđen. U zatvoru se preispituje i nema osećaj da se sve to dešava njemu, te postaje samom sebi „stranac“.

Pesma je etiketirana kao rasistička, pa su na singlicama u jednom trenutku stajale nalepnice na kojima je pisalo da pesma nema takav karakter. Robert Smit je čak u jednom trenutku preinačio stihove u „Kissing an Arab“.

1984 – DAVID BOWIE (1974)

Osim što je bio poznat kao muzičar, Bouvi je bio poznat po svojoj svestranosti. Bio je kantautor, kompozitor, slikar, glumac, a voleo je mnogo i da čita. U sklopu velike izložbe David Bowie Is objavljena je lista od 100 njegovih omiljenih književnih dela. Uvid u tu listu omogućava nam da sagledamo njegov genij, široko polje interesovanja, ali i mesta na kojima je crpio inspiraciju.

Na tom spisku nalazi se i roman Džordža Orvela 1984, po kome je i nastala istoimena Bouvijeva pesma. Bouvi je čak imao i nacrt za istoimeni mjuzikl, ali nije dobio prava od Orvelove udovice.

DON’T STAND SO CLOSE TO ME – THE POLICE (1980)

Još jedna knjiga koja se nalazi na Bouvijevom spisku bila je inspiracija bendu The Police. U pitanju je Lolita, Vladimira Nabokova, koja je poslužila kao inspiracija za pesmu Don’t Stand So Close To Me. Autor pesme je Sting koji je, pre nego što se priključio grupi, radio kao profesor engleskog u srednjoj školi.

Pesma je nastala kao posledica njegovih razmišljanja na temu kompleksnih odnosa između profesora i mladih učenica, kao i ljubavi prema noveli Lolita.

MOON OVER BURBON STREET – STING (1986)

Sting je još jednu inspiraciju našao u književnosti. Pesma The Moon over Burbon Street, iz njegovog solo opusa, govori o vampiru zaljubljenom u devojku iz fine porodice. Kao ispiracija poslužila mu je novela Intervju sa vampirom, En Rajs.

Autor: Aleksandra Popović, violinistkinja Simfonijskog orkestra RTS, osnivač i član kvarteta Wonder Strings

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: