Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DŽORDŽ ORVEL JE PORANIO U LUCIDNOM SNU

Sunce se probija kroz rupice na roletni. Pogledah na ručni sat. Šest sati. Džordž Orvel je baš poranio u mom lucidnom snu.

 

– Kontrola misli! Kontrola misli! – ponavlja Orvel, i šolja dobrog čaja.

orvel snu

– Mislite na Čarlijev čaj protiv upale mokraćnih kanala!?

– Ne! Ah, ne! – kaže mi Orvel. Erik Artur Bler!?

– To ste, Vi?!

– Da. Samo sina Lepa šolja čaja je moj esej. I niko me nije zvao imenom i prezimenom ko ti, sem majke Ide, i oca Ričarda pokoj im duši, kao i profesora sa univerziteta u Londonu.

– Kontroverzan si pisac Džordž, koji je znao šta nas čeka.

– Misliš na paniku i strah prazne rafove u hipermarketima!? Koješta. To je tek počelo, dragi moj! – kaže mi Orvel.

– Nego, setih se, više ste voleli čaj i kobasice sa lukom od Nobelove nagrade!?

– A ti još maštaš o Nobelovoj nagradi!? Još! – potvrđuje Orvel u lucidnom snu.

– Opsesija! – kaže mi Orvel. To dolazi sa televizija. Mediji su puni toga.

– Imali ste fobiju od pacova – priupitah Orvela.

– Ah da, još dok sam se borio u rovovima. A ti, još uvek imaš fobiju od čoveka, koji je bio jako loš sa tobom u prošlosti. Štrecaš se, duvaš na usta, itd. Pa, ogrešio si se i ti nešto, kloni ga se i hrli ka strahovima, ali se ne bori sa njima, proći će… – kaže mi Orvel.

Priupitah još ovo Džordž Orvela u snu. Ah, pa tvoj pseudonim, je ime ujaka, Džordž, a Orvel je istoimena reka ili konj na kojeg si se kladio Džordž!?

– Pa vidiš sinko, nagađaju što šta, mada ima, ima, istine!

– Kao kad bih ja, dodao svom pseudonimu ime ujaka Dragan, a ime reke Veternica spojio, bilo bi baš zvučno. Dragan Veternica!!! A i ujak je proživeo baš kao i Vi! Imao je 48 godina.

– Znam, pravi mi društvo ovde, baš dobro igra šah.

I onda me iz lucidnog sna budi kovanje krova koji još nisu završili u Voždovoj ulici. A potom i štok balkonskih vrata, čoveka od koga imam fobiju. A posetio ga je i Alchajmer. Ali on se samo kreće, a u stvari kontroliše sve: posed, avliju, voćke i novosagrađeni zid. Na kalendaru na stočiću vidim da nije 1984, već 2020. godina, 20. mart. Vidim da na sebi nemam masku od virusa korone ni medicinske rukavice tamno plave boje dok sam se rukovao i zborio s Džordž Orvelom u snu.

Sunce se probija kroz rupice na roletni. Pogledah na ručni sat. Šest sati. Džordž Orvel je baš poranio u mom lucidnom snu.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: