Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PRIČA O (NE)HUMANOSTI

Još jedan značajan kratki film u ponudi FCS Jutjub kanala jeste „Legenda o lapotu“, diplomski film Gorana Paskaljevića iz 1972. godine.

 

Paskaljević je još u detinjstvu, tokom poseta babi i dedi u Nišu, slušao priču o lapotu, narodnom običaju na jugu Srbije, na osnovu čega je zamislio da uradi i svoj diplomski film „Legenda o lapotu“.

legenda o lapotu

Predanje kaže da su u vremenima gladi, pre dvesta i više godina, stari ljudi koji više nisu u stanju da privređuju odvođeni u planine i tamo ostavljani da umru.

Kasnije, kada je Paskaljević bio pri kraju studija, saznao je da se takav običajpominje i u nekim drugim zemljama, Švedskoj, Nemačkoj, Japanu… Tada je odlučio da lapot izabere kao temu za svoj dipolomski film. Nastanak „Legende o lapotu“ nije prošao bez teškoća. „Urednica Drugog programa TV Beograd, Zora Korać, omogućila je svima nama koji smo završili filmsku akademiju i već smo radili kod nje u dokumentarnom programu, da napravimo svoje diplomske filmove“, kaže Paskaljević.

„Nažalost, moj scenario je odbila, ali se on veoma dopao novopostavljenom uredniku dramskog programa Filipu Davidu. On me je podržao uprkos glavnoj urednici, inače supruzi moćnog generala Koraća. Tako je nastao filmLegenda o lapotu, koji je imao premijeru na Martovskom festivalu. Dobio sam srebrnu medalju grada Beograda, moju prvu filmsku nagradu. Deset godina kasnije japanski filmBalada o Narajami, sa sličnom, slobodno mogu da kažem istovetnom temom, osvojio je Zlatnu palmu u Kanu. Nekifilmski kritičari su se tada setili mog filma, ali neki drugi i da je u Japanu još 1958. godine snimljen film na istu temu. To samo potvrđuje koliko suvečne i inspirativne filmske priče zasnovane na tradicionalnim predanjima.“

Kao i svaki film trajne vrednosti, tako i „Legenda o lapotu“ poseduje univerzalnu temu.

Paskaljević se osvrnuo na snimanje filma, ali je napravio i sponu između svog diplomskog filma i trenutka u kome se trenutno nalazimo:

„Radio sam film u dugim kadrovima, sa naturščicima, minimalistički skoro bez ikakve rasvete, što je kasnije postala moda, na primer u čuvenim iranskim filmovima, 70-ih i 80-ih godina. Usuđujem se da kažem, bez lažne skromnosti, da jeLegenda o lapotufilm po mnogim elementima ispred svog vremena. Ponekada mi se čini da je to moj najbolji film. Povodom prikazivanjaLegende o lapotuposle skoro pedeset godina, ovih dana razmišljam o nama starijima, koji smo u kontinuiranom karantinu sa izgovorom da će nas tako sačuvati od koronavirusa. Čini mi se interesantna tema za neki moj sledeći film, pod uslovom da preživimo ovaj kolektivni lapot…“

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: