Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SKRIVENE POSLEDICE KORONE

Pandemijska kriza stvara idealne pretpostavke za jačanje radikalnog islamizma i vrbovanje podmlatka. Država mora biti na oprezu, ukazuje stručnjak Aleksander Gerlah.

 

Sa pandemijom korone bi jedan drugi užas, koji je zbog zdravstvene krize potisnut u pozadinu, mogao da dobije na značaju – jačanje islamizma. Islamisti koriste trenutnu situaciju punu nesigurnosti, usamljenosti u karantinu, kao i oskudicu, da regrutuju pre svega mlade ljude kao nove džihadiste.

jačanje islamizma

Duhovnu klimu za jačanje islamizma nešto prave islamski teolozi širom sveta. Najpre su tvrdili da je pandemija božija kazna za nevernike. U trenutku kada se zaraza proširila i u muslimanskim zemljama promenili su priču zahtevajući od muslimana da se vrate Bogu. Odjednom je slaba vera stajala u centru poneke hutbe.

Iskorišćavanje materijalne oskudice

Islamistički ekstremisti nisu sami u nastojanju da iskoriste pandemijsku krizu za svoje ciljeve. I ekstremni desničari pokušavaju da radikalizuju ljude svojim teorijama zavere. I jednima i drugima je svojstvena volja da trenutak oskudice i materijalnog odricanja maksimalno iskoriste. Nije tajna da glad i beda u siromašnim zemljama guraju ljude u naručje islamista. Osim toga, u brojnim muslimanskim zemljama vlade su slabe i ne raspolažu infrastrukturom za dobro zbrinjavanje bolesnih. Stoga je realna opasnost od rasta uticaja islamista ili čak od mogućnosti da preuzmu vlast u nekim zemljama.

Sve ovo se tiče i Evrope, ne samo zato što su muslimanske zajednice u njoj brojnim kanalima povezane s državama iz kojih potiče njihova vera. Često su te zajednice i fininsijski zavisne od država iz kojih potiču evropski muslimani. U teškim vremenima koja nastupaju i za mnoge ljude u hrišćanskom svetu, pojedinci će se radikalizovati i u muslimanskoj dijaspori.

Stalna borba protiv islamista

Na severu Afrike, recimo, od „Arapskog proljeća“ su sve zemlje više od deset godina u stalnoj teškoj borbi sa islamistima. Muslimanska braća u Egiptu, organizacija koja je za vreme Mubarakove vladavine bila zabranjena, a posle njegovog pada, za kratko došla na vlast, sada pokušava u društvenim mrežama da ocrni vladu. Više od polovine Egipćana je nepismeno. Oni nemaju mogućnost da to što čuju i vide na internetu zaista provere.

I u Nemačkoj su Muslimanska braća aktivna. Organizacija je kupila zemljište na istoku Nemačke da bi tamo sagradila džamiju kao operativni centar, tvrdi liberalna muslimanka Sejran Ates u magazinu „Cicero“. Ona je osetila reakciju političkog islama, kada je u ulozi imama kao prva žena otvorila džamiju u Berlinu.

Imunizacija na integraciju

Islamska udruženja u Nemačkoj koja ne predstavljaju više od 20 odsto muslimana, vide sebe kao otelotvorenje „pravog islama“. Time žele da imunizuju muslimane na integraciju u prosvećenoj, sekularnoj Evropi. Mada su resursi države trenutno preusmereni na druge stvari, uputno je da se s pažnjom posmatra delatnost svih onih koji radikalizuju, tako bi se u slučaju potrebe zabranile organizacije poput Muslimanske braće.

Zadatak politike u Nemačkoj ostaje to, da milionima muslimana koji žive u zemlji izađe u susret u njihovoj integraciji u društvo, kako bi se sprečilo da radikalni akteri kao što su Muslimanska braća iskoriste krizu za svoje mračne ciljeve. Materijalna oskudica pogađa u vreme pandemije celo društvo, ne samo ljude koji su došli u Nemačku iz drugih zemalja. Zato je sada trenutak da svi zbiju redove kako ne bi ostavili mogućnost da se proširi uticaj oni koji žele da podele društvo.

*** O autoru ***

Aleksandar Gerlah živi u Njujorku, član je Karnegijevog saveta za etiku u međunarodnim odnosima (Carnegie Council for Ethics in International Affairs) i pridruženi član Instituta za religiju i međunarodne studije na univerzitetu Kembridž. Doktorirao je u oblastima lingvistike i teologije. Predavao je na Harvardu, te na univerzitetima na Tajvanu i u Hongkongu.

Izvor: DW.com

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: