INTERVJU S UMETNIKOM

Kroz istoriju su bivale mnoge pošasti, pa će se i ova završiti. Ostaće samo život i umetnost kao ogledalo naših duša, kaže Ervin Ćatović.

Profesor i slikar Ervin Ćatović rođen je 1966. godine u Prištini, gde je završio Fakultet likovnih umetnosti, kao i postdiplomske studije.

Studijska putovanja i usavršavanje obavio je u Italiji i Francuskoj. Radi u zvanju redovnog profesora Fakulteta umetnosti u Zvečanu, Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i redovni profesor na departmanu za umetnost, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.

Od 1999. radi honorarno na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Uža umetnička oblast su mu slikanje, crtanje i vizuelne umetnosti. Član je ULUS-a, ULUSCG i SULU-a. Ima veliki broj samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je priznanja PKC-a, Priština za stvaralaštvo i doprinos kulturi, zahvalnice SANU – ogranka u Novom Sadu 2009. godine za umetničko delo koje obogaćuje zbirku SANU. Učesnik je na 20 prestižnih likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu.

Likovna kritika slikara Ervina Ćatovića smatra zaljubljenikom u svoj poziv i umetnikom oštrog oka koji iz prirode uzima realno-imaginarni fragment od kojeg gradi svoje likovne poeme, ali i slikarom istančanog kolorističkog nerva.

Ervin Ćatović teži da dosegne apsolutno značenje prirode, oseća lepotu koja se oslobađa iz nje i apstrakte njenih sokova prenosi na svoja platna.

Sa Ćatovićem smo razgovarali o umetnosti u aktuelnom trenutku.

Budući da ste entuziajsta, svojim delima ste nastojali da promovišete kulturu i tradiciju Srbije i Crne Gore. Recite nam nešto o tome?

– Moja likovna prostranstva su veoma široka, nepregledne likovne i misaone dubine govore o meni kao slikarskom neimaru, koji gradi i veruje u slikarske istine. Kroz svoje stvaralaštvo, kojem se predajem celim bićem i vlastitom imaginacijom, na slikarski način pokazujem likovni stav i promišljanje. Od prirode kao inspiracije do zamišljenog koncepta – realizovane konačne forme, dolazim ekspresiono. Rođen sam na Kosovu, u Prištini, gde sam proveo svoje najlepše 33 godine života. Saznajni put i profesija mi je odredila dalje korake moga života, te sam iz tog razloga živeo na više mesta, kako u Srbiji, tako i van naših granica. Crnogorsko poreklo moga oca Hilmije, istaknutog umetnika i profesora Fakulteta umetnosti i jednog od osnivača FLU u Prištini, uticalo je i na moj stav o kulturi, tradiciji i umetnosti. Dugo godina sam radio u Cenrtru za kulturu Prištine u svojstvu urednika za likovnu kulturu i svojim sam delovanjem na polju kulturne baštine i umetnosti kao i multimedijalne umetnosti dao svoj nesebični doprinos. Kao stvaralac konstantno sam bio inspirisan fragmentima moga života na Kosovu – Srbiji i Crnoj Gori. Možda je na mene emotivno uticao raspad nekada zajedničke države, što se može videti na mnogim mojim slikama. Moji mentalni pejzaži sa puno energetskog naboja satkani su koagulima koloritnih bujica, na granici su apstraktno-asocijativne pojavnosti. U svetu umetnosti, unutrašnje predodređenosti i transestetske banalnosti sa unifikovanom stereotipnom kulturom u kojoj individualnost gubi svoju jedinstvenost, moje delo ukazuje da još uvek postoji umetnost „s licem, smislom, prošlošću, sećanjima“ (dr Anastazija Miranović, istoričarka umetnosti i likovna kritičarka).

Koja je poenta izložbe „Šuma“ koju ste oragnizovali u Galeriji FU u Kosovskoj Mitrovici pre nekoliko godina?

– Moj autonomni likovni projekat „Šuma“, koji je organizovan u galeriji Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mirtovici pre nekoliko godina, predstavlja logičan nastavak i kontinuitet likovnih artefakata objedinjenih u likovnu celinu. Pokušao sam nazivom dati jednu univerzalnost umetnosti i mog likovnog promišljanja. Nadasve su šume iste bez obzira na vreme i mesto u kome živimo. One su intrigantne, zanimljive, ali pune osećanja, preplitanja i prožimanja pigmentalnih linearnih kolopleta, furioznih, ali istovremeno i senzibilnih koje kroz boju pulsiraju i tvore umetničko delo.

Kako je umetniku na Kosovu i Metohiji u mestu (Kosovska Mitrovica i šire) koje je silom prilika prenaseljeno i pod stalnom tenzijom političkih i bezbednosnih (ne)prilika?

– Teško je danas biti umetnek u egzistencionalnom smislu reči. Na Kosovu i Metohiji koje je pod stalnom tenzijom političkih i bezbedonosnih (ne)prilika, privilegija je biti umetnik, gledati život drugačijim očima i stavom. Taj univerzalni likovni jezik, ponekad apstraktni sa zadovoljstvom prenosim na moje studente sa namerom da njihova stvaralačka imaginacija bude deo umetničke realnosti. Taj pogled na realnost, ta surova istina, za umetnika može biti izazov koji rezultuje težnjom da se dosegne estetski likovni nivo sa puno dijaloga i dualiteta i krajnjim ishodom – istinski dobrom slikom.

Kakav je odgovor umetnika na opaku bespoštednu zarazu kovid-19?

– Umetnik se u ovom nesrećnom vremenu pandemije ponaša odgovorno prema sredini i okruženju, zatvarajući se u svoj unutrašnji svet u permamentnoj potrebi za oslobađanjem od negativnih refleksija našeg efemernog života. Ja kao umetnik tada stvaram umetničko delo kao autonomni organizam istovetan prirodi.

Da li ste stvarali u vreme vanrednog stanja epidemije koronavirusa i kako gledate na promene koje će nastati i biti tako velike da će se i vreme deliti na ono pre i posle korone?

– U toku vanrednog stanja, epidemije korone, bio sam vrlo aktivan provodeći sve dozvoljeno vreme u svom ateljeu. Napravio sam jedan mali likovni ciklus slika i crteža, inspirisan tim teškim danima i tom sumornom situacijom. Učestvovao sam na dve virtuelne izložbe međunarodnog karaktera, po pozivu. Bio sam zabrinut, kao i većina stanovnika ove planete. Desilo se nešto što se ni u imaginacijama nadrealista nije moglo pretpostaviti, da će svet stati. Činjenica da više ništa neće biti kao ranije i da će se svet, istorijski gledano, deliti na pre i posle korone delovalo je naravno i na moju svest. Kao večiti optimista trudio sam se da stvorim pozitivni impuls, kako u porodici, tako i u okruženju, što priznajem nije bilo nimalo lako. Rad na daljinu savremenom on-line nastavom omogućila je da interaktivno komuniciram sa studentima, da im prenesem pozitivna promišljanja, da ih ohrabrim i prenesem optimizam, koji je za mlade ljude presudan. Kroz istoriju su bivale mnoge pošasti, pa će se i ova završiti. Ostaće samo život i umetnost, umetnost kao ogledalo naših duša. Ne može se sigurnije pobeći od sveta nego kroz umetnost i ne može se sigurnije spojiti sa njime nego preko umetnosti. (Gete)

Izvor: Jedinstvo

Autor: Slavica Đukić