Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ETIČKA UPITNOST

U sastav nove vakcine protiv koronavirusa moguće je da uđu ćelijske linije abortiranih fetusa, što postavlja moralnu dilemu o ulozi ovih cepiva.

 

Istraživači širom sveta žure da pronađu efikasnu vakcinu protiv COVID-19, makar ona sadržala i ćelijske linije abortiranih fetusa.

ćelijske linije abortiranih fetusa

Da, dobro ste pročitali, jer postoji velika zabrinutost da će i ta nova vakcina protiv korone trpeti iste mane kao i mnoge druge vakcine koje su već u upotrebi, bilo da je reč o prisustvu teških metala poput žive ili aluminijuma, stepena efikasnosti (u slučaju npr. gripa) ili oboje.

Međutim, pre nego što se neki od ovih faktora uvede u igru, tu i sama osnova vakcine može da bude krajnje upitna, posebno kada je reč o abortiranom fetusu.

Svetska zdravstvena organizacija pokazuje da više od 120 kandidata za vakcinu trenutno razvija vakcinu protiv koronavirusa, od kojih je 10 već prešlo na fazu kliničkog ispitivanja, gde se testiraju efikasnost i bezbednost kandidata. Više ovih kandidata trebalo bi da dostigne probnu fazu pre kraja ove godine.

Nažalost, priličan broj kandidata za dobijanje vakcije koristi ćelijske linije bubrega ljudskog fetusa kako bi razvili ovo cepivo. Pre svih, tu je fetalna ćelijska linija poznata kao HEK-293, koja potiče iz bubrežnog tkiva bebe devojčice abortirane u Holandiji 1972. Ova ćelijska linija se koristi u vakcinama koje su izrađuju kompanije Moderna, Inovio Pharmaceuticals, Oxford University/AstraZeneca, and CanSino Biologics/Beijing Institute of Technology.

Janssen, farmaceutska kompanija u sastavu Johnson & Johnson, koristi drugačiju ćelijsku liniju fetusa. Reč je o fetalnoj ćelijskoj liniji PER.C6 koja je uzeta iz tkiva mrežnjače dečaka starog 18 nedelja, koji je 1985. godine pobačen u Holandiji.

Veliki deo ovog razvoja vakcina finansira se grantovima američke vlade. Do sada je gotovo dve milijarde dolara otišlo za podršku razvoju vakcina za COVID-19 koje koriste fetalne ćelijske linije. Veliki deo ovih sredstava dodeljuje se zahvaljujući odeljenju pod nazivom Biomedicinska uprava za napredna istraživanja i razvoj (BARDA).

Sweden bitter oglas 900px

Postoji više etičkih alternativa

Iako je svet nestrpljiv da se okonča ovaj virus, postoji mnogo ljudi koji nisu voljni da dobiju vakcinu, posebno ako ona dolazi od pobačenih beba. Srećom, postoji nekoliko farmaceutskih kompanija koje koriste više etički izvedene ćelijske linije.

Na primer, rivalske firme Sanofi Pasteur i GSK udružuju se u neviđenom partnerstvu kako bi zajedno radili na etički proizvedenoj SARS-CoV2 vakcini. Sanofi Pasteur doprinosi etički proizvedenom antigenu, dok će GSK dodavati katalizatore. GSK i Sanofi su prvi i treći najveći proizvođači vakcina na svetu, prema ukupnim prihodima u 2017. godini.

U međuvremenu, Novavax kao proizvođač vakcine sa sedištem u Merilendu, radi na vakcini koja koristi etički izvedenu ćelijsku liniju beskičmenjaka, poznatu kao Sf9 za stvaranje antigena proteinskih nanočestica. Ona proizvodi antitela u porastu proteina u SARS-CoV2, neutrališući pritom antitela koja mogu da izoluju i unište virus u studijama na životinjama. Ova vakcina je već dobila odobrenje za brzo kliničko ispitivanje faze I i II, a očekuje se da će rezultati njene imunogenosti i profila bezbednosti biti objavljeni do jula.

Druga vakcina koju je razvila kineska biotehnička kompanija Sinovac takođe koristi etički derivat kandidata za vakcinu u obliku PiCoVacc, koji koristi antigen etički uzgajan u ćelijama bubrega kod majmuna. Trenutno se i ona nalazi u ubrzanim kliničkim ispitivanjima faze I i II.

Zašto bi bilo koji proizvođač vakcina koristio ćelijske linije fetusa kada postoje etički izvedene alternative? Istina je da mnoge farmaceutske firme preferiraju ćelijske linije fetusa, jer su njihove karakteristike dobro poznate i ne sadrže puno zagađujućih bakterija i virusa koji se mogu naći u ćelijama koje potiču od životinja.

Međutim, čak i ako se preferiraju ljudske ćelijske linije, one bi se mogle razviti pomoću ćelija koje su etički izvedene iz krvi ili tečnosti iz pupčane vrpce ili iz tkiva placente, a to je materijal koji bolnice redovno bacaju na otpad.

Naravno, ovo je samo jedan od mnogih razloga što ljudi oklevaju da dobiju vakcine protiv koronavirusa. Kada se kombinuje neetički izvor slabe efikasnosti i vrlo rizične sporedne efekte, onda nije ni čudo što su vakcine na tako lošem glasu.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: