POUKA SVETOG VLADIKE

Sveti vladika Nikolaj Velimirović govorio je o tome kako se nevernici usuđuju da vode rat protiv Gospoda, kao nekog ko svojom pomišlju pali Sunce.

Podigoše nevernici rat protiv Gospoda neba i zemlje, suho lišće protiv vetra planinskog!

Dokle vetar ćuti, čuje se šuštanje lišća. No kad se vetar zahukti, razvejaće se lišće po ritovima i drumovima, i ostavljeni list po list izgubiće avaz i slepiće se s blatom.

Jer nevernik se u gomili oseća jak i odaje glas. U samoći ga jede i strah i nemoć. A vernik kad je u gomili deli nemoć gomile, a u samoći deli moć s tobom; zato je samoća njegova snaga i njegova pesma.

Protiv koga dižete rat, bezumnici?

Protiv Onoga li, koji pomišlju svojom pali sunca, i stada sunaca i zvezda goni svojim štapom?

Zaista, manje je smešan rat, što ga vrbe oglase gromovima, i čikovi vodeni strašnim kondorima.

Skovali ste oružje, kojim satirete jedan drugog, pa ste ustali, da istim oružjem vojujete protiv Njega.

No gle, On može hoditi po mačevima vašim kao po mekoj mahovini. Niti se on plaši vaših tvrđava više nego vaših grobova.

Izumeli ste sitne reči, kojima ružite i ponižavate jedan drugog, pa mislite, da ćete vašim sitnim rečima poniziti Onoga, koji jedini zna šta je reč i otkuda je?

Gle, On vam je stvorio glasnice u grlu, i raširio pluća ispod glasnica, i prosekao usta, i vezao jezik u ustima. Zaista, manje je smešan ustanak svirala u dućanu protiv majstora svoga, i žica na harfi, protiv ruke, što udara u njih.

Objavili ste rat ne Bogu no sebi, i Bog sa sažaljenjem gleda na vaše samoubistvo. Suho lišće oglašuje rat gvozdenim točkovima!

U koliko vi duže ratujete protiv Njega, u toliko se On sve nezadržanije izvlači iz vas. Izvlači Gospod svoju snagu iz vas, svoju krasotu, svoje zdravlje, svoju mudrost i svoje blaženstvo.

To je način ratovanja Gospoda Višnjega sa svojim protivnicima.

Šta ostaje od vas, ubojiti borci, kad Gospod izvuče iz vas ono što je Njegovo?

Ne ostaje li nemoć, i rugoba, i bolest, i bezumlje, i nesreća? Ništa vam Gospod neće oduzeti od onoga, što je vaše. A vaša je nemoć.

I kad On uzme svoju moć, koju vi zloupotrebljavate, ostaće vam vaša grobna nemoć, koja nije ni za upotrebu niti za zloupotrebu.

Trgnuće Gospod svoju krasotu iz vas, i žabe će bežati strmoglav od vaše rugobe.

Trgnuće Gospod svoje zdravlje iz vas i krv će se vaša u gnoj pretvoriti, i bićete miris ugodan za crve, miris, od koga će gradovi zatvarati svoje kapije.

Vratiće Gospod svoju mudrost k sebi, i vi ćete u bezumlju svome juriti po dubravama, i svađati se sa pešterama.

Blaženstvo svoje i mir svoj opozvaće Gospod k sebi, i od vašeg nemira uplašiće se izvori i pobeći će; i od nesreće vaše usahnuće loza u brdu, i zemlja u polju vratiće svoj plod natrag zemlji.

Takav je način ratovanja Gospoda Svevišnjega sa svojim protivnicima.

Kao dete On je nemoćan da učini zlo. I ne vraća zlo zlom, jer je presiromašan u zlu. No samo sabira svoje dobre darove i odhodi s njima od onoga, ko škrguće zubima na nj. I ostavlja Gospod nevernike samima sebi.

I oni se raspadaju kao drvo crvotočno, iz koga je izišla sirovina, i po čijoj gnjilosti crvi tumaraju za hranom, kao po napuštenom domu.

Tako biva i s narodom, koji objavi rat Životodavcu.

Rekoh svome narodu – zapamti: takva je pobeda Životodavca i takav je poraz bezbožnika.