ŠLEP SLUŽBA KAO SPAS

Kada iz nekog nepoznatog razloga stane vozilo nasred puta i čovek u toj situaciji ne zna šta da radi, kako da pokrene svoj automobil, skloni sa puta i kad ne zna koga da pozove u pomoć, jedino rešenje je pozivanje šlep službe.

Nažalost, nikad se ne zna kad će auto izneveriti, kada će se pregrejati ili će, u najgorem slučaju, doći do saobraćajne nezgode. A tada je šlepovanje jedini spas.

Ako zamislimo potencijalnog vozača u vojvođanskoj ravnici, poput kakvog usamljenog prerijskog junaka, a mašina ga izda baš u nepreglednim ravničarskim poljima, najbolje bi bilo kad bi taj vozač imao, na primer, broj neke šlep službe u Novom Sadu. Šlep službe, same po sebi, imaju jedan jedini zadatak. A to je da pomognu ljudima koji upadnu u nevolju na putu.

Šlepanje vozila bi trebalo da se obavlja uz veliku brigu o sigurnosti tereta, kako bi vučeno vozilo ostalo dodatno neoštećeno.

Šlep službe uglavnom raspolažu raznovrsnim voznim parkom, koji ih uz veliki izbor priključnih vozila i dodatne opreme, čine vrlo fleksibilnim, tako da je većina šlep službi u mogućnosti da odšlepa bilo koje vozilo. Od motocikla preko kamiona i cisterni, do velikih građevinskih mašina, kao što su bageri ili viljuškari.

Većina ljudi ipak ne zna previše o šlepovanju i šleperima. Po rečima ljudi koji se bave ovim poslom, ne postoji ništa interesantnije od vuče havarisanih ili pokvarenih vozila, šlepovanja automobila iz uvoza ili jednostavno prve pomoći na putu.

Šlepovanje i šleperi – kako je sve počelo

Prvo šlepovanje nas vraća u daleku 1916. godinu. Tada je mehaničar po imenu Ernest Holms koristio šlepersku tehniku vuče da popravi čuveni Ford T, koji je zastao na putu. Međutim, trebalo mu je osam sati i šestorica ljudi da ponovo osposobe auto za vožnju. Holms je konstruisao neku preteču šlep-mašine tri godine kasnije, čime je napravio malu revoluciju na polju četvorotočkaša. A samo izvlačenje je postalo relativno lako rešiv zadatak.

Najviše šlep-službi postoji u Kanadi. U ovoj severnoameričkoj državi ima ih na stotine koje raspolažu sa nekim od najmasivnijih kamiona današnjice. Neki od šlepera dolaze sa velikom,  izdržljivom dizalicom pozadi. Može da vuče olupine i nefunkcionalne točkove sa znatne distance bez ometanja ostalih učesnika u saobraćaju.

Pomalo neverovatno zvuči podatak da je Kadilak prvi korišćen kao šleper. Pomenuti Holms je prvo pokušao da montira neku preteču dizalice na svoj Kadilak još 1913. Auto je bio modifikovan tako da podržava vučni sistem i dizalicu. Međutim, sam mehanizam je bio slab i nedovoljno dobro izbalansiran da bi svakodnevno mogao da vrši ovako složene zadatke. Holms nije odustao i prodao je svoj prvi kamion na parni pogon za nešto manje od 500 dolara. Ovaj događaj se uzima kao početak modernih vučnih tehnologija.

Kada se na filmovima ili reklamama na televiziji vidi kamiondžija u džinovskom kamionu kako upravlja masivnom mašinom, kao običnim automobilom, može se steći pogrešan utisak da je ovaj posao jednostavan. Ukoliko neko želi da se bavi poslom šlepera u SAD ili Kanadi, mora da za tako nešto poseduje posebnu licencu. Postoje i posebni zakoni koji regulišu ovu industriju. Što znači da se bez licence ili industrijskog predznanja šleper ne može voziti unaokolo.