GOSPOD PROMIŠLJA ZA NAS

Često se pitamo zašto Gospod dopušta moja stradanja i muke, ali jednostavno Njemu moraš verovati i znati da će po Božijem receptu na kraju nešto dobro ispasti.

Gospod nas bezmerno voli. On nam šalje cveće svakog proleća i spušta sunce svako jutro. Ako hoćemo da pričamo sa Njim, On će nas slušati. Ali, i ako što neprijatno i bolno dobijemo, moramo znati da je i to po Njegovom Božijem „receptu“. Na kraju sve će to biti dobro po naš život. Kao kakav ukusni kolač.

Dete se žalilo baki na svoj loš život: na probleme u školi, probleme sa roditeljima, sa zdravljem. Baka je u to vreme pripremala jelo. Upitala je unuka da li je gladan, da li želi nešto pojesti.

– Naravno – odgovori unuk.
– Evo uzmi margarin – reče baka.
– Fuj – uznegodova unuk.
– Možda hoćeš dvoje svežih jaja? – predlaže baba.
– Šta ti je baba?
– A hoćeš brašna i sode? – zapitkuje baba.
– Baba – prekida je unuk – sve to je nejestivo.

Na šta baba odgovara:

– Da, u pravu si, pojedinačno ti proizvodi nisu nešto ukusni ali ako ih sjedinimo na pravi način od njih će nastati zadivljujuće ukusan kolač.

Tako i Gospod deluje. Ti se često pitaš, zašto On dopušta moja stradanja i muke, ali ti jednostavno Njemu moraš verovati i znati da će po njegovom receptu na kraju nešto neobično ispasti. Gospod te bezmerno voli. On ti šalje cveće svakog proleća i spuša sunce svako jutro. Ako hoćeš da pričaš, On će te slušati. On može da živi bilo gde u Vaseljeni ali odabira tvoje srce.

Naše telo nam napominje kako da živimo pravilno. Zar to nije zadivljujuće što nam naši delovi tela napominju kako da živimo pravilno? Mi imamo dva oka i samo jedan jezik, to označava, da bi trebalo dva puta gledati a jedanput govoriti.

Mi imamo dva uha i samo jedna usta, stoga mi moramo više slušati nego govoriti. Mi imamo dve ruke i jedan želudac, stoga nam je potrebno dva puta više raditi nego jesti. Mi imamo dve polovine mozga, levu i desnu i jedno srce, tako da možemo razmisliti dvaput, ali zavoleti samo jednom!

Kako trošimo vreme

Koliko često uzaludno trošimo vreme i uzaludno traćimo život Bogom dan. Statistika je ovako raspodelila naše vreme u zemaljskom životu: 14 godina oduzima posao, 3 godine slobodni dani i odmori, 6 godina provodimo za jelom, 5 godina u prevozu, 23 godine odlazi na san… A ako se mi verujući i molimo makar 5 minuta, tri puta na dan to sastavlja svega tri meseca.

Da li ste ikada razmišljali o tome, kako vi trošite svoje slobodno vreme? Bog nam daje vreme radi dobrih dela a čovek je nemilosrdan prema vremenu i neretko ga naprasno troši. Vreme koje nam je Bog dao, pre svega je radi duše, stoga što je telo privremeno a duša besmrtna. Vreme se ne vraća. Prošlo je otišlo, buduće je poznato samo Bogu, stoga se današnjim danom koristite razumno na korist duše. „Evo sada je pravo vreme, evo sada je dan Spasenja“ – govori Biblija. Sutra nije u našim rukama.

Odgovor nije za svakog

Kovač je jednom upitao mudraca:

– Ljubazni deda, zašto vi ne odgovarate na svako pitanje i ne odgovarate svakome ko postavi pitanje?

Sedi mudrac nije žurio sa odgovorom.

– Evo uzmi i daj bedniku svoj malj – predložio je.

– Zašto bedniku malj? Njemu treba čaša za priloge a ne malj.

– To i govorim – osmehnu se mudrac – treba li odgovarati čoveku na pitanje, ako mu taj odgovor neće doneti koristi?

Izvor: Prijateljboziji.com