S DRUGE STRANE DOGAĐAJA

Žena ga pogleda, ne znajući sasvim da li bi time trebalo da bude zadovoljna. Nije bila raspoložena za sudbinu. Više je volela život.

 

Žena je pušila puštajući da je dim obavije sasvim, kao oblak:

– Ima vremena kad propadnete u situaciju, – reče odjednom, – kad ne možete da vidite, da gledate svoj život kao obično, nego vidite samo ono što je pred vama, kao dan uoči selidbe, ispita, operacije… Sasvim ste sami.

– Da, – reče muškarac. – Neko drugi to kaže ovako: paradoksalno, kad se stigne do prepreke, počinjete da tonete u situaciju i, ono što je do malopre izgledalo nemoguće sad izgleda kao stvar truda, kao nešto što je možda i moguće! Opet, – nastavi ozbiljnim tonom, – izgleda da ima ljudi koji sve vide ravno, kao na nekoj ploči: oni kao da znaju šta je to što neki njihov poznanik mora da nosi kao težinu kroz život, i njima zato taj život izgleda manje vredan, kao život nekog klovna! Oni ne poznaju tu vrstu podviga niti cene ono što Amerikanci zovu grace under pressure: njima čovek odmah izgleda smešan i kao da izigrava nešto, čim oni saznaju kakva je priroda opterećenja te sudbine.

Žena ga pogleda, ne znajući sasvim da li bi time trebalo da bude zadovoljna. Nije bila raspoložena za sudbinu. Više je volela život. Zatim reče:

– Posle, posle onog pre, to je ono što je važno, ja mislim.

Na Trgu Nikole Pašića breze su se pretvorile u platane.