Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

KAKO BANANA DA USPE

Kada pomislimo na egzotične tropske predele, prva slika koja nam se stvori su beskrajne šume, palme, papagaji i južno voće.

 

Atraktivna stabla banana nežnozelene boje ukrašena su lišćem dužine i do 5 metara, a plodovi su najčešće žuti, zeleni, pa i crveni, duguljastog i zakrivljenog oblika. Stabla su visine i do 15 metara, a život biljke do 25 godina.

banana

Banana – od stabla do prodaje

Zbog svog slatkog ukusa, ali i mogućnosti primene, banane su jedna od najtraženijih voćki na rafovima prodavnica i pijaca. Banane, kao što je poznato, prelaze dug put do prodaje, sazrevajući tokom transporta jer voćka ne može da izdrži toliki put. „Tipična“ banana dolazi iz Ekvadora (kultna banana s nalepnicom, koja je mnogima obeležila detinjstvo), Kostarike ili Kolumbije. Tamo se bere, dok je još zelena i tvrda. Nakon pranja, banana se meri i pakuje u kartonske kutije. Kartonske kutije s bananama se tovare na hladnjaču. U tom trenutku, prošlo je već 24 sata od berbe. Potom se transportuje morem za Evropu. Taj put traje otprilike dve nedelje. Nakon prispeća banane se odlažu u posebno namenjene rafove, gde odleže pet do osam dana. Tada su već gotovo žute boje. Na kraju dolazi na rafove prodavnica i na pijace.

Kako uzgajati banane u našim krajevima?

Banana nije zahtevna što se tiče tla u koje će se saditi. Važno je da ono bude dubine do nešto više od pola metra, dobro drenirano, ali s velikim procentom vlage. Bitno je osigurati banane od vetra. Najmanje sorte sade se na minimum tri metra udaljenosti jedna od druge zbog veličine, visine i razgranatosti listova. Tamo gde je hladnije mogu se uzgajati u stakleniku, gde temperatura ne sme da padne ispod 16°C i da ne bude viša od 30°C. Ukoliko se uzgajaju u saksijama, poželjno je izneti ih tokom letnjih meseci na otvoreno. Prilikom sadnje, preporučljivo je dati joj veštačko vodotopivo đubrivo.

banane uzgoj

Banana traži dosta vode za svoj razvoj. Potrebno je održavati vlažnost vazduha oko 60%, jer tokom dana iz njenih ogromnih listova isparava velika količina vlage. Zalivanje je neophodno leti jednom ili dva puta nedeljno, dok se zimi znatno ređe zaliva, kad se osuši gornji sloj humusa. Takođe, prilikom zalivanja potrebno je u više navrata dodati manje količine vode u tlo, kako bi se izbeglo natapanje zemljišta koje može prouzrokovati truljenje korena.

Tokom proleća banane bi trebalo presađivati u veće saksije, uz dodavanje treseta sa malo peska, kako bi nesmetano rasle. Potrebno im je obezbediti kompost (pregorelo stajsko đubrivo) i po potrebi ih prorediti. Orošavanje voćke se vrši svakodnevno. Stabla banane su izuzetno otporna na bolesti i štetočine. U veštačkim uslovima, banana prve plodove daje posle godinu dana, a berba se vrši u jesen kad plodovi sazrevaju. I tada ih je najbolje brati, kad im je kora zelena, i držati ih na toplom mestu, dok ne požuti. Ne preporučuje se čuvanje u frižideru, jer plodovi ne vole niske temperature i time se sprečava njihov rast. Za bolji rast i prinos, biljku je potrebno redovno orezivati i uklanjati sve sasušene listove.

Banana je najveća zeljasta cvetnica s jednogodišnjim nadzemnim delom, dok se višegodišnje stablo nalazi u zemlji. Nakon što rodi, matična biljka umire, ali iz donjih delova biljke izbijaju novi izdanci.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: