Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

MISTERIJA NA NEBU

Proučavana džinovska zvezda nalazi se u udaljenoj galaksiji Kinman Dvarf, u sazvežđu Vodolije i od Zemlje je udaljena oko 75 miliona svetlosnih godina.

 

Astronome već neko vreme zbunjuje džinovska zvezda koju su posmatrali, a koja je odjednom nestala, pa se pitaju da li je moguće da se pretvorila u crnu rupu, a da prethodno nije eksplodirala u supernovu, što je uobičajen završetak životnog veka jedne zvezde.

džinovska zvezda

Ako se pretpostavka pokaže tačnom, biće to prvi primer džinovske zvezde koja je prestala da postoji na ovaj način, piše BBC.

Ipak rezultati nedavne naučne studije objavljene u stručnom časopisu ‘Monthly Notices of the Royal Astronomical Society’ ukazuju na još jednu mogućnost – da je zvezda jednostavno delimično prekrivena prašinom.

Proučavana zvezda nalazi se u udaljenoj galaksiji Kinman Dvarf, u sazvežđu Vodolije i od Zemlje je udaljena oko 75 miliona svetlosnih godina. Ova džinovska zvezda spada ili je spadala u takozvane „plavo bele promenljive zvezde“.

Od Sunca je veća oko dva i po miliona puta. Takve su zvezde nestabilne i povremeno pokazuju dramatične promene kada je u pitanju količina svetlosti koju emituju u raznim talasnim dužinama svog spektra.

Od 2001. do 2011. godine džinovsku zvezdu su proučavali brojni astronomi, koji su zaključili da je u odmakloj fazi razvoja. Galaksija Kinman Dvarf previše je udaljena da bi astronomi mogli da proučavaju svaku od njenih zvezda posebno, ali mogu da detektuju znakove njihovog postojanja.

Grupa astronoma s dablinskog Triniti koledža, koju je vodio doktorand Andrju Alen počela je da prati udaljenu galaksiju Kinman Dvarf kako bi saznala više o tome na koji način džinovske zvezde završavaju život.

Ali u jednom trenutku teleskopom više nisu uspeli da pronađu znakove njenog postojanja.

„Iznenadilo nas je kad smo primetili da je zvezda nestala!“, kazao je Alen.

Dodaje kako bi bilo vrlo neuobičajeno da tako velika zvezda nestane bez eksplozije u supernovu.

Velike erupcije

Ranija promišljanja ukazuju na to da su se na njenoj površini odvijale velike erupcije tokom kojih su neki delovi zvezde nestajali. Stručnjaci veruju da su erupcije prestale nakon 2011.

Plavo bela promenljiva zvezda poput ove, podložna je eksplozijama tokom života. U tom slučaju one gube masu, a intenzitet svetlosti koju emituju doseže maksimum.

Na temelju dosad uočenih scenarija nestanka zvezda, astronomi imaju dva potencijalna objašnjenja za izostanak supernove.

Moguće je da zvezda i nije nestala, već se zbog eksplozija smanjio intenzitet njene svetlosti, a zvezdu pritom delom prekrila prašina.

Po drugom objašnjenju zvezda se mogla pretvoriti u crnu rupu, a da pritom nije eksplodirala u supernovu. Ako se ta pretpostavka pokaže tačnom, astronomi kažu da bi se radilo o vrlo retkoj pojavi koja bi značila novost u naučnom poimanju načina na koji džinovske zvezde završavaju životni vek.

Scenario s crnom rupom označio bi „prvi slučaj džinovske zvezde koja je život završila na ovakav način“, kaže Alen.

Koautor studije, naučnik Žoze Groh smatra kako je moguće da je uočena mirna smrt jedne od najvećih zvezda iz obližnjih galaksija.

Sada je pred naučnicima posao pronalaska dovoljnog broja dokaza kojima bi potkrepili svoje pretpostavke.

Evropska južna opservatorija (ESO) trebalo bi 2025. da pusti u rad veliki teleskop (ELT) koji će verovatno pružiti detaljniji uvid u zvezde galaksije Kinman Dvarf i doprineti rešenju svemirskih misterija poput ove.

Izvor: Hina

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: