AKTUELNI PROBLEM HRIŠĆANSTVA

U intervjuu koji je za televizijski kanal „Cargrad“ dao mitropolit rjazanski i mihajlovski Marko (Golovkov) govori se o opasnosti od neopaganstva i iskustvu njegovog razobličavanja.

U Rjazanskoj eparhiji je započet jedinstven i krajnje aktuelan projekat usmeren na razobličavanje neopaganske propagande u omladinskoj sredini koji je napravilo eparhijsko misionarsko odeljenje i koji je dobio grant na konkursu „Pravoslavna inicijativa – 2019-2020“. U okviru njega za široku javnost će se vršiti kritička analiza neopaganskih mitova. O detaljima ovog poduhvata i opasnostima usled samog neopaganstva u razgovoru s Cargradom govorio je Mitropolit rjazanski i mihajlovski Marko.

Vladiko, pre nekoliko meseci kao jednu od prioritetnih tema za razmatranje na Međusabornom prisustvu Sveti sinod Ruske Pravoslavne Crkve je istakao problem neopaganstva. Sam problem nije nastao danas, ali zašto mu se u poslednje vreme posvećuje posebna pažnja, između ostalog, u eparhiji u kojoj ste vi nadležni arhijerej?

Samo neopaganstvo je kao pojava nastalo prilično davno, ali je u poslednje vreme poprimilo izuzetno velike razmere i uticaj na umove. U Rusiji ova pojava nije toliko religiozna koliko politička i agresivna, pre svega prema hrišćanstvu kao temeljnoj ideji ruske državnosti.

Na primer, u toku poslednjih godina učestali su slučajevi vandalizma u pravoslavnim hramovima, bilo je podmetanja požara i drugih oblika terorističke delatnosti. Verovatno se sećate slučaja kad je 2014. godine neopaganin u pravoslavnom hramu ubio nekoliko ljudi.

U celini, ova zajednica je idejno i moralno nestabilna, što u kombinaciji s agresivnošću koja joj je svojstvena predstavlja ozbiljan problem i s tačke gledišta državne bezbednosti. Poznati su slučajevi učestvovanja neopagana na ukrajinskom majdanu. U Tjumenu je nedavno otkrivena banda koja je terorisala i ubijala poslovne ljude. Ispostavilo se da su svi njeni članovi aktivni neopagani.

A da li je u samom Rjazanu i Rjazanskoj eparhiji ovaj problem isto toliko aktuelan?

Jeste, u Rjazanskoj oblasti deluje niz neopaganskih grupa, osim toga, neopagani koji ovamo dolaze traže, kako kažu „jaka mesta“. Posebno ih privlači gradište Starog Rjazana. Ovo mesto je za nas izuzetno značajno: ono nije samo istorijski važno za rjazanski kraj, već je bukvalno napojeno molitvom. I upravo ovde su neopaganske grupe pre nekoliko godina htele da organizuju idolište, nedaleko od ovog mesta su održavali susrete. Naša briga je da prosvećujemo stanovnike regiona i da ih upozoravamo na opasnost bavljenja ovakvim destruktivnim idejama.

Ali zašto se neopaganstvo tako mnogo širi upravo među omladinom, kao i među zaposlenima u organima bezbednosti i vojsci? Pa čak i u kozaštvu koje je tradicionalno veoma pravoslavno?

Mladi ljudi su u sva vremena tražili odgovore na večna pitanja: da li Bog postoji ili ne? Da li na svetu ima pravde i kako je naći? Kako postati jak i probiti se među ljudima, dostići ove ili one visine? U pravoslavnoj Rusiji i u Sovjetskom Savezu na ova pitanja su postojali jasni odgovori. Oni su mogli odgovarati omladini ili ne, ali su postojali.

Danas mladom čoveku odgovore daju kompjuter i proizvodi televizijske i filmske industrije. Rat za njegovu svest se odvija na najdubljem nivou. Mladi ljudi imaju mnogo energije, mnogo snage, koju negde treba da primene. Za vreme velikih ratova omladina je išla na bojna polja, u mirno doba – na rodne njive, a u godinama smute – na „majdane“ ili u bande, a danas – ili u kompjuter, ili u iste takve bande, ili u neke pseudopatriotske organizacije.

Generacija koja raste je u principu najviše izložena agresivnom spoljašnjem uticaju. A danas je svest omladine umnogome porobljena reklamnim parolama potrošačkog društva. Način razmišljanja i doživljaj sveta postaju kao „klipovi“, fragmentarni. Ponekad nam nedostaje kritičko i logičko osmišljavanje informacija koje dobijamo, tim pre je to teško za omladinu. To treba da učimo!

Međutim, sredstva za masovno informisanje i sva savremena ideološka mašina usađuju takozvano „mišljenje u slikama“ kad forma postaje važnija od sadržaja, kad postojanje određenog skupa stvari postaje karakteristika čoveka kao ličnosti. Savremeni ljudi se navikavaju na brz i površan doživljaj informacija. I spolja neopaganstvo može biti privlačno upravo kao primer jarkog imidža koji služi kao određeni odgovor za zahteve patriotski nastrojenog mladog čoveka i vojnika XXI veka.

Među omladinom i organima bezbednosti neopaganstvo se pozicionira kao kult sile. Pošto omladina i naši vojnici ne poseduju elementarno versko i kulturološko obrazovanje formira se sredina u kojoj neopaganski mitovi, okultne teorije i pseudoreligiozne ideje padaju na pripremljeno tle.

Ovo se odnosi i na kozake. Tim pre što danas među njima ima mnogo onih koji imaju slabu predstavu o tome šta je kozaštvo, koji ga doživljavaju kao neku igru koja daje određeni status u društvu. Otuda potiče i lak doživljaj neopaganskih ideja kako pseudopatriotskih, tako i pseudoistorijskih.

Nedavno smo u razgovoru s Mitropolitom saratovskim i voljskim Longinom postavili ovo pitanje i govorili smo o tome da neopagani vrlo često Pravoslavnu Crkvu zamišljaju kao „Crkvu slabića“ podmećući umesto hrišćanske ljubavi i svepraštanje tolstojevsko neprotivljenje zlu silom. Kako bi, po Vašem mišljenju, Crkva mogla najefikasnije da se suprotstavi ovakvoj propagandi?

U stvari, ideolozi neopaganskih pogleda ni iz daleka nisu glupi ljudi. Oni često laž uvijaju u celofan poluistine i tako, naravno, ulivaju poverenje simpatizerima ovakvih ideja. U hrišćanstvu postoji pojam smirenja koji se karakteriše upravo sposobnošću čoveka da stameno podnosi različite teškoće. Neopagani u ovaj termin usađuju suprotni smisao, govore o slabosti hrišćana i tome suprotstavljaju upravo prividnu silu paganstva.

Naravno, onaj ko ne poznaje hrišćanski odnos prema životu može da poveruje u to. U suštini, većina ljudi koji ove tvrdnje smatraju istinitima ili su vrlo naivni, ili nisu u stanju da uporede očigledne činjenice. Međutim, istinsko geslo pravoslavnog hrišćanina koje je formulisao poznati mitropolit Filaret Moskovski glasi: „Voli svoje neprijatelje, gnušaj se Hristovih neprijatelja i tuci neprijatelje otadžbine.“

Mi hrišćani smo građani zemaljske otadžbine i nebeske otadžbine. Od detinjstva nas uče da volimo i zemaljsku i nebesku otadžbinu. Pritom nas uče i da branimo zemaljsku otadžbinu. Odnosno, u slučaju da neprijatelj napadne našu domovinu ne kaže nam se da okrenemo drugi obraz i da pobegnemo. Drugi obraz možeš da podmetneš ako se radi samo o tebi. Ako neko preti tvojoj majci, tvojoj porodici i tvojoj zemlji podmetanje obraza je već izdaja! To je već greh prema svom bližnjem, prema svojoj otadžbini!

Istorija Ruske Pravoslavne Crkve obiluje primerima služenja zemaljskoj otadžbini. Ruski vojnici su pobeđivali neprijatelje uzdajući se u Boga. Mnogi ruski vojnici su proslavljeni u zboru svetaca. I uvek treba da imamo na umu da je svaki hrišćanin Hristov vojnik koji je pozvan da odbija napade demonske sile. Tako da je stav pravoslavca – stav vojnika. I naravno, to treba svedočiti. To treba propovedati!

U stvari, šta god da neopagani govore oni hrišćane i hrišćanstvo ne smatraju slabima. To se može shvatiti i na osnovu njihovog uverenja da je Rusija primila „krvavo krštenje“. Ovo uverenje podrazumeva da su „slabi“ hrišćani poubijali ogroman broj „moćnih“ pagana i da ovi nikako nisu mogli da se suprotstave ovom „genocidu“. Takav je pogled neopagana na istoriju pun protivrečnosti.

Nedavno je objavljeno da se upravo u Rjazanskoj eparhiji trenutno realizuje projekat usmeren na razobličavanje neopaganske propagande među omladinom. Molimo vas da nam nešto ukratko kažete o ovom poduhvatu.

Misionarsko odeljenje naše eparhije se u celini bavi pitanjima borbe s destruktivnim sektama, uključujući i neopagansku propagandu. Projekat o kojem je reč rođen je pre nekoliko godina zahvaljujući saradniku odeljenja Maksimu Kuznjecovu koji je predložio da se uopšte postojeći podaci o neopaganstvu i da se od toga napiše jedan priručnik koji bi bio od koristi svim ljudima koji se zanimaju za ovu temu.

Izdata je knjiga „Rusko neopaganstvo. Istorija, ideje, mitovi“. Knjiga je zaslužila dobre ocene stručnjaka i zato je odlučeno da se ubuduće razvija projekt koji je nazvan „Labarum“. Tako se zvao barjak cara Konstantina Velikog ovenčan monogramom Isusa Hrista (hrizmom) s natpisom na platnu „Ovim ćeš pobediti“.

Projekat je usmeren na borbu s neopaganskom propagandom u omladinskoj sredini kroz kritičku analizu neopaganskih mitova i širenje materijala u danas najpopularnijim formatima. U okviru projekta planirano je izdavanje nekoliko priručnika o neopaganstvu. To je knjiga Maksima Kuznjecova koju sam već pomenuo i koja će u dopunskoj varijanti biti izdata kao aplikacija za Android i iOS. Moći će besplatno da se preuzme. Osim toga, biće izdat priručnik za omladinu i sportiste „Religija jakog čoveka“ i informativna brošura za sveštenike, parohijske misionare i konsultante praćena dodatnim materijalima na CD.

Planirano je da se u okviru projekta održi ciklus emisija na radiju posvećen temi koju razmatramo. Kako bude napredovala realizacija projekta pojavljivaće se i drugi oblici i metode rada u ovom pravcu. Za Rjazan je to važno i zbog toga što u gradu rade tri fakulteta povezana s organima bezbednosti, kao i niz srednje stručne ustanove u kojima se školuju stručnjaci za MVS.

Kako bi pravoslavni mirjani, uključujući i predstavnike medija, mogli da pomognu Crkvi u prevenciji neopaganstva i borbi s ovim problemom?

To je pre svega prosvetni rad. Kao što sam već rekao, treba prosvećivati ljude i objašnjavati im kakva opasnost preti od neopaganskih zabluda, a istovremeno jednostavno i pristupačno govoriti o pravoslavnoj veri. I treba govoriti upečatljivo i zanimljivo ne „opterećujući“ odmah zabranama, već nudeći „pozitivan program“ velikih razmera.

Važno je da se već u školi predaju osnove pravoslavne kulture, ali ne samo u nižim, već i u višim razredima. To je vakcina protiv različitih destruktivnih ideja s kojima se mlad čovek može sresti u društvu. Nije poznat nijedan slučaj da je u neopaganstvo prešao ucrkvljen čovek.

Dakle, protiv otrova lažnih učenja treba da nudimo protivotrov Žive Vode iz spasonosnog Izvora Večne Istine.

Izvor: Pravoslavie.ru