Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PREDSTADIJUM BOLESTI

Naučna studija sugeriše da Alchajmerova bolest ubija ćelije koje su potrebne da organizam ostane u budnom stanju. Zato je dremanje preko dana jedan od prvih sigurnih znakova tog oboljenja.

 

Studija objavljena u časopisu „Alchajmer & demencija“ otkrila je da kod ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti, takozvani tau proteini podstiču degeneraciju regiona mozga odgovornih za održavanje budnosti ljudi. Ovo objašnjava zbog čega je prekomerno dremanje tokom dana često kod ljudi obolelih od Alchajmera i sugeriše da bi to mogao biti rani znak ove bolesti.

dremanje dana

Prethodne studije su istraživale vezu između dnevnog dremanja i Alchajmerove bolesti. Dok neki smatraju da je mozak način nadoknade lošeg sna tokom noći, što može biti uzrokovano poremećajima vezanim za Alchajmer, drugi tvrde da su problemi sa spavanjem sami ti koji uzrokuju bolest.

U svojoj studiji, istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u San Franciska i Univerziteta Sao Paolo u Brazilu pokazali su da postoji direktna veza između prekomernog dnevnog dremanja i Alchajmerove bolesti. Oni su takođe pokazali da tau protein igra veću ulogu u Alchajmerovoj bolesti od amiloidnih plakova, za koje se obično vezuje poreklo ovog oboljenja.

Dnevno dremanje kao rani znak Alchajmera

Tau proteini se nalaze u neuronima i obavljaju važne funkcije, poput stabilizacije mikrotubula koje pomažu transport hranljivih materija i drugih supstanci iz jednog dela nervne ćelije u drugi. Međutim, disfunkcija ovih proteina može prouzrokovati da se oni razvrstavaju i pogrešno savijaju, formirajući neurofibrilarne zaplete koji doprinose razvoju Alchajmerove bolesti.

Za svoju studiju, istraživači su pregledali mozak 13 preminulih Alchajmerovih pacijenata i uporedili ih sa mozgom sedam zdravih pojedinaca. Oni su merili Alchajmerovu patologiju, nivo tau proteina i broj neurona prisutnih u tri regije mozga povezane sa budnošću: locus coeruleus, lateralni hipotalamični deo i tuberomamilarno jezgro.

Istraživači su otkrili da su kod svih pacijenata sa Alchajmerovom bolešću sva tri regiona mozga imala značajan nivo tau proteina. Zbog toga su ti regioni izgubili čak 75 odsto neurona.

„To je izvanredno, jer nije samo jedno jezgro mozga koje se degeneriše, već i cela mreža koja podstiče budnost“, rekao je Jun Oh, vodeći autor studije.

Oh i njegove kolege takođe su proučavali uzorke mozga od sedam osoba sa različitim oblicima demencije povezane sa tau proteinom. Za razliku od pacijenata obolelih od Alchajmera, razvoj tau proteina nije uticao na neuronske mreže povezane s budnošću kod ovih osoba.

Ovi nalazi pokazuju da su neuroni koji podstiču budnost posebno ranjivi na štetne efekte tau agregacije samo kod Alchajmerove bolesti. Takođe, oni pokazuju da prekomerno spavanje (dremanje) tokom dana može biti rani simptom Alchajmerove bolesti, naročito ako nije praćeno ili uzrokovano značajnim problemima sa spavanjem noću.

Nova meta za lečenje Alchajmera

Prethodno su naučnici najviše pažnje usredsredili na amiloidne proteine, za koje se zna da formiraju plakove u mozgu pacijenata sa dijagnozom Alchajmera. Međutim, u ranijoj studiji, autorka Lea Grinberg i njene kolege su istražili da li su amiloidni plakovi ili tau protein povezani sa neuropsihijatrijskim simptomima, kao što su uznemirenost, anksioznost, promene apetita, depresija i poremećaji sna. Ovi simptomi često prethode najčešćim znakovima Alchajmerove bolesti, uključujući i probleme sa pamćenjem.

Grinberg i njen tim nisu pronašli povezanost između amiloidnih plakova i simptoma povezanih sa raspoloženjem. Međutim, otkrili su da je tau protein već prisutan u mozgovima ljudi koji imaju Alchajmerovu ranu fazu. Iako su im nedostajale promene u pamćenju, ove osobe su imale povećan broj jednog ili više neuropsihijatrijskih simptoma.

Ova otkrića, prema Grinbergovoj, jasno pokazuju da su tau proteini, a ne beta-amiloidi, uključeni u nastanak Alchajmerove bolesti. Takođe, veruje se da ovo novo znanje može da pomogne istraživačima da pronađu način da smanje teret Alchajmera kod odraslih.

„Ovi rezultati mogu imati velike posledice na testove lekova usmerenih na rane degenerativne promene, gde ljudi traže kliničke rezultate koji mogu da se usredsrede pored ranog pada kognitivnog sistema“, kaže Alek Erenberg, vodeći autor studije.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: