Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

UNIKATAN SPOJ

Autori koji rade na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i Agronomskom fakultetu u Čačku predstavili su rakiju i pivo sa gljivama – nova, a vrlo ukusna pića.

 

Na Agronomskom fakultetu u Čačku nedavno je predstavljen vrlo zanimljiv stručni rad koji se bavi proizvodnjom alkoholnih pića sa dodatkom pečuraka, predstavljajući rakiju i pivo sa gljivama.

pivo sa gljivama

Autori, koji rade na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i Agronomskom fakultetu u Čačku, napravili su nova i, kažu, vrlo ukusna pića sa dodatkom gljiva, i to ćuranovog repa i hrastove sjajnice (reiši pečurke). Koliko se iz predstavljenih delova istraživanja može zaključiti, akcenat rada je na pivu sa maceriranim gljivama, ali se eksperimentisalo i sa kvalitetnom prepečenicom od šljive.

– Nova pića dobijena su maceracijom (raskvašivanjem), i to devet ekstrakta gljive Coriolus versicolor (narodno – ćuranov rep) i pet ekstrakta gljive Ganoderma lucidum (vilina kašika ili hrastova sjajnica) u različitim tipovima piva. Ova pića pokazala su veći antioksativni i antimikrobni potencijal u odnosu na polazne alkoholne medijume i piva. Po oceni potrošača ta pića su novog, prijatnog i zanimljivog ukusa i boje, odnosno dobrih senzornih karakteristika – navodi se u radu, u kome se još tvrdi da bi bezalkoholno pivo sa dodatkom gljive ćuranov rep predstavljalo pravi hit na tržištu.

– Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da je upravo bezalkoholno pivo sa ekstraktom gljive hrastove sjajnice proizvod koji ima najviše potencijala na tražištu. Senzornim svojstvima, funkcionalnom vrednošću zahvaljujući sadržaju bioaktivnih supstanci i projektovanoj ceni koštanja, mogao bi zauzeti posebno mesto na tržištu i to ne samo kod potrošača koji su opredeljeni za pivo bez sadržaja alkohola, već i onih koji traže proizvode sa dodatnom vrednošću jer imaju nadmoćna senzorna svojstva u odnosu na standardne proizvode – ističe se u radu u kome se navodi i da je za proizvodnju eksperimentalnih žestokih pića šljivova prepečenica dobijena na oglednom dobru Radmilovac, poznatom po vrhunskim rakijama.

Istraživanje je predstavljeno u okviru Međunarodnog savetovanja o biotehnologiji, a finansirano je u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i obrazovanja koji se bavi razvojem novih tehnologija za proizvodnju biokatalizatora i biološki aktivnih sastojaka u hrani.

Ostaje da se vidi da li će se rad Miomira Nikšića, Viktora Nedovića i Saše Despotovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Jelene Perović sa Agronomskog fakulteta u Čačku „otisnuti“ u pravcu praktične, komercijalne primene.

Izvor: Vinoifino.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: