HILJADU GODINA STAR PREPARAT
Lek od belog luka ili „drevni antibiotik“, kako ga nazivaju stručnjaci, pronađen je u jednom od najranijih poznatih medicinskih udžbenika iz srednjovekovne Engleske.
Kako smrtonosne bakterije postaju sve otpornije na moderne antibiotike, neki naučnici okrenuli su se drevnim medicinskim spisima kako bi u njima možda pronašli neko tradicionalno sredstvo koje je učinkovito u borbi protiv štetnih mikroba. Takvo sredstvo je i ovaj preparat, lek od belog luka.
Izgleda da su u jednom srednjovekovnom rukopisu naišli na takav 1.000 godina star preparat koji uspešno ubija određene smrtonosne bakterije koje su stekle rezistenciju na antibiotike.
Ovaj „drevni antibiotik“, kako ga nazivaju stručnjaci, pronađen je u jednom od najranijih poznatih medicinskih udžbenika iz srednjovekovne Engleske, poznatom kao Bald’s Leechbook.
Uspešno ubija tvrdokorne bakterije
Iako mnogi recepti u ovom udžbeniku zvuče čak pomalo smešno, poput onoga koji sprečava da nas tokom noći posećuju goblini, neki su se ipak pokazali efikasnima.
Naučnici su, na primer, uočili da mešavina prirodnih sastojaka – belog i crnog luka, praziluka, kravlje žuči i vina – može da ima vrlo snažna antiseptička svojstva. Čini se da deluje na određene opasne bakterije koje su postale otporne na višestruke moderne lekove.
Nakon 75 serija spremanja tog preparata, 15 s lukom i 15 s prazilukom, stručnjaci su odlučili da testiraju ovaj preparat na više sojeva bakterija.
Već se pre pokazalo da ovaj lek ubija bakteriju Staphylococcus aureus, što je sada ponovo potvrdila Džesika Furner-Pardo sa Univerziteta Vorvik. Ovaj srednjovekovni preparat bio je učinkovit čak i kad su bakterije formirale čvrste strukture poznate kao biofilm.
S. aureus su izuzetno otporne bakterije, velikim delom zato što mogu da formiraju biofilmove, skupove kolonija koje se teško uklanjaju s nekog uzorka, a što čini ovu bakteriju toliko opasnom.
Nakon što se skupovi ovih mikroorganizama negde usidre, jako ih je teško eliminisati nekim antimikrobnim sredstvom. Za razbijanje biofilma potrebne su sto do hiljadu puta veće koncentracije antibiotika nego što bi bilo potrebno kod ubijanja slobodno plutajućih formi. U ekstremnim slučajevima, lekari moraju izvesti amputaciju kako bi se izbeglo trovanje krvi.
Međutim, izgleda da u drevnom preparatu postoji nešto što nikako ne odgovara biofilmu S. aureus bakterija.
A što je još bolje, izgleda da lek deluje i protiv sličnih rezistentnih bakterija, uključujući Acinetobacter baumanii, Stenotrophomonas maltophilia, S. epidermidis i S. pyogenes. Sve ove navedene bakterije mogu formirati biofilmove i postati otporne na antibiotike.
Efikasan jedino u originalnom receptu
Međutim, kao što to često biva, kod upotrebe ovog preparata ima jedan problem. Njegovi sastojci najbolje deluju samo u konačnom, po receptu spremljenom, obliku leka. Kada su naučnici odvojili ili pročistili svaki element, ovaj tretman nije bio ni približno učinkovit.
Na primer, u istraživanju je uočeno kako vino samo po sebi nije učinkovito u ubijanju bakterija, ali ako se ukloni iz preparata, onda dolazi do velikog pada sposobnosti leka da deluje na biofilm bakterija.
Slično je bilo s lukom i kravljom žuči. Ovi elementi, kada se gledaju odvojeno, nisu imali jaka antibakterijska svojstva, ali je efikasnost preparata značajno pala ako su bili iz njega uklonjeni.
„Većina antibiotika koje danas koristimo potiče od prirodnih jedinjenja, ali je naša studija ukazala na potrebu istraživanja ne samo pojedinačnih jedinjenja, već i mešavina prirodnih proizvoda“, rekla je mikrobiološkinja Freja Harison sa Univerziteta Vorvik.
Izvor: Index.hr