OPASNOST KOJU NOSI MODERNO DOBA
Mladi su do te mere opterećeni modernim tehnološkim uređajima i društvenim mrežama, da i kad se nađu u istoj prostoriji, komuniciraju preko poruka.
Poznata je tužna priča o starcu koji je posetio servis mobilnih telefona da se raspita zašto ga niko ne zove. Istinita ili ne, tek, činjenica da stari gospodin, iščekujući da ga njegovi bližnji pozovu, brutalno pokazuje moć koju imaju i društvene mreže i pametni telefoni. Kao voda i vatra, one mogu da budu dobre sluge, ali i zli gospodari.
Mladi i društvene mreže
Ako je priča o čoveku koji dolazi u servis mobilnih telefona i žali se da mu mobilni telefon ne radi istinita, možemo stvoriti jasnu sliku o njegovim potomcima. Mladi ljudi, ostvareni u braku, roditeljstvu i na poslu, potpuno posvećeni konzumerističkom načinu života, ipak su napravili određene propuste. Kako prema starijima, potpuno zaboravivši na njih i ljubav, koju nijedan mobilni telefon ni društvena mreža ne može da nadoknadi, tako, pak, i prema mlađima, kojima su društvene mreže, popularno rečeno, postale zamena za stvarnost.
Mladi su do te mere opterećeni modernim tehnološkim uređajima i društvenim mrežama, da i kad se nađu u istoj prostoriji, komuniciraju preko poruka. Čak su i mnogi pedagozi svesni opasnosti koja vreba sa kompjutera, tableta, mobilnih telefona i ostalih uređaja. Činjenica je da deca lakše vređaju, iznose netačne podatke, pozivaju na tuču kad ne vide osobu sa kojom pričaju. Najproblematičnije situacije se dešavaju kad su deca kod kuće, u njihovom slobodnom vremenu, pa se veoma često u školi mora rešavati ta vrsta nasilja. Ono što razmene preko društvenih mreža, prenesu u školu, putem verbalnog vređanja. Elektronsko nasilje najčešće prijavljuju roditeljima, kada se pređe granica pristojnosti. Deca ne vide opasnost i zamke koje ih vrebaju preko društvenih mreža.
Mladi i elektronsko nasilje
Pre nekoliko godina, u kruševačkoj osnovnoj školi „Nada Popović“ urađeno je istraživanje čiji je cilj bio da se ispita da li učenici znaju pravilno da koriste internet, koje su posledice elektronskog nasilja, koliko vremena provode za računarom, šta očekuju od roditelja, škole i ostalih u rešavanju slučajeva elektronskog nasilja.
Rezultati ankete su pokazali da 99 odsto učenika ima lični računar, a 80 odsto njih ima otvoren profil na nekoj od društvenih mreža. U pitanju su bili učenici šestog, sedmog i osmog razreda. Najviše vremena uz računar provodili su osmaci – dnevno i preko pet sati. Učenici šestog razreda uglavnom nisu doživljavali elektronsko nasilje, niti su ga vršili nad drugima. U sedmom razredu se broj učenika koji su trpeli i vršili elektronsko nasilje popeo na 10 odsto. A u osmom na 15 odsto. Rezultati jasno pokazuju da mladi, što više vremena provode na nekoj društvenoj mreži, to su izloženiji nekoj vrsti elektronskog nasilja, ili ga sami sprovode.
Roditelji se ne ustručavaju da preuzmu brigu i odgovornost za ponašanje svoje dece u igri, školi ili u tuđoj kući. Ne mora da bude drugačije kad je reč o onome što se događa posredstvom moderne tehnologije. Roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom o informatičkoj etici, da dogovore pravila ponašanja na internetu. I da, kao najvažnije, definišu posledice kršenja tih pravila. Prisutnost odraslih koji nadgledaju situaciju na igralištima umanjuje količinu nasilja među vršnjacima. U školama koje povećaju broj dežurnih nastavnika na hodnicima, igralištima i u dvorištu, smanjen je broj nasilnih incidenata. Isto se može primeniti i na elektronsko nasilje.