Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NAČINI ZA PROVERU SMIRENOSTI

Sveti oci predlažu neke od načina za proveru negnevljivosti, jer smatraju da svako od nas stalno treba da preispituje sa kakvim raspoloženjem srca podnosimo svake uvrede i beščašće.

 

O svojoj negnevljivosti ne treba da sudimo na osnovu toga što se retko gnevimo, budući da u spokojnoj usamljenosti, okruženi uslužnošću i uvažavanjem od svih, možemo da ne srećemo povode koji pobuđuju našu razdražljivost.

negnevljivosti

Naprotiv, treba da ispitujemo sa kakvim raspoloženjem srca podnosimo uvrede i beščašće. Stoga sveti oci predlažu sledeće načine za proveru negnevljivosti:

1. „Ko se, budući vređan i omalovažavan od drugih – primećuje prepodobni Simeon – silno žalosti u srcu, neka shvati da u sebi nosi drevnu zmiju. Ako, pak, sa ćutanjem podnosi uvredu ili sa dubokim smirenjem odgovara uvrediocu, on je oslabio ili satro tu zmiju.“

2. „Početak bezgnevlja je – govori sveti Jovan Lestvičnik – ćutanje usta kad je srce uzbuđeno, sredina je ćutanje misli pri tananom uznemirenju duše, a vrhunac – nepokolebivi mir i pored toga što duvaju nečisti vetrovi“ (Sl. 8). Sveti otac još jasnije na drugom mestu objašnjava: „Prvi stupanj blažene trpeljivosti jeste u tome što se poniženje podnosi, makar i sa gorčinom i bolom u duši. Sredina je, biti u takvim okolnostima bez tuge. A kraj (ako samo ima kraja), smatrati uvredu za pohvalu“ (Sl. 8).

3. „Znak je najdublje krotosti u tome da se i u prisustvu onoga ko nas izaziva sačuva spokojstvo u srcu i ljubav prema njemu“ (Sl. 8).

4. „Video sam – svedoči sveti Lestvičnik – trojicu monaha koji su u isto vreme pretrpeli uvredu iste vrste. Prvi se uvredio, ali je oćutao. Drugi se obradovao sebe radi, a ožalostio zbog onog koji mu je naneo uvredu. A treći, zamislivši štetu koju je bližnji tako samome sebi naneo zaplaka vrelim suzama. Tako su se zajedno mogli videti podvižnik straha, nagrade i ljubavi“ (Sl. 8).

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: