Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

STAVLJANJE U BOŽJU SLUŽBU

Igumanija Magdalina iz svog iskustva govori o tome šta je za nju predstavljalo spoznanje Boga i kako je došla do tog uzvišenog čina.

 

Prenosimo reči koje je igumanija Magdalina iskazala kada je u pitanju spoznanje Gospoda Boga.

spoznanje boga

Ostala mi je u sećanju rečenica, za mene po svoj prilici sudbonosna, koju je izgovorio profesor na jednom času filozofije, u osmom razredu gimnazije. Šetajući učionicom, rekao je: “Sada, kada ste pred punoletstvom, treba da odaberete jednu filozofiju koja će vam biti vodilja tokom života”. Za mene je ta rečenica bila upečatljiva do te mere da sam je shvatila kao zapovest. Bila sam podstaknuta da trajno razmišljam koja bi filozofija mogla biti toliko značajna u mom životu.

Pitanje – kako je nastao svet i mi u njemu – vrzmalo mi se i inače po glavi. Pošto sam uvek bila sklona razmišljanju i filozofiranju, počela sam da upoređujem naučno tumačenje o postanku sveta, Kant-Laplasovu teoriju, sa biblijskim tumačenjem da je Bog stvorio svet za šest dana. Na moje zadovoljstvo, posle detaljnog analiziranja, otkrila sam dodirne tačke, imala sam utisak da su se Kant i Laplas čak i rukovodili biblijskim redosledom događaja u Božijem stvaranju. Tek što sam došla do takvog zaključka, već se nametnulo novo pitanje: Ko da mi potvrdi istinitost jednog takvog tumačenja? Morala sam sa razočarenjem da prihvatim – niko, nigde, nikad. Rezignirano sam sebi priznala da niko bez dokaza ne bi mogao da me zadovolji odgovorom.

Koju filozofiju odabrati kao vodilju? Želela sam da sledim neki dobar put u životu. Ali kako? Potrebna su mi pravila nekog moralnog zakona. Setih se da mi je prabaka pominjala zapovesti Božije. Na šta mi filozofija ako mi ne pomogne da postanem dobar čovek, ili ako činim dobro samo da bi drugi videli? Uostalom, šta uopšte znači biti dobar ili dobro vaspitan čovek? Najzad sam pronašla 10 zapovesti Božijih! Zadivila me je mudrost izrečena u samo deset tačaka. Pet poslednjih tačaka sažetih u – što ne želiš da tebi neko učini, nemoj ni ti drugom – princip je kome treba stremiti – donela sam svečanu odluku.

Posle moje isključivo racionalne odluke, prošlo je nekoliko meseci. Ni sama ne znam tačno kada, postala sam svesna neke promene koja se dogodila u meni. Počela sam drugačije da posmatram svet oko sebe. U naoko običnim, svakodnevnim stvarima, pronalazila sam fascinantno: kako seme spušteno u zemlju nepogrešivo zna da jednu kličicu pruži u koren, drugu u stablo koje će u određeno vreme doneti uvek istovetnu vrstu lista, cveta i ploda, kako ptica svojom malom glavom nepogrešivo prepoznaje sazvežđa kojima se orijentiše u letu preko mora ili čak okeana, kako leptir “Parižanin” preleće svake godine Sredozemno more iz Afrike, polaže jaja u Parizu, da bi se tek izleženi leptir ponovo vratio u Afriku, gde ostaje do putovanja u Pariz sledeće godine, kako životinja u divljini donosi na svet svoje graciozno mladunče i othrani ga sa ljubavlju, iako nema ni ruku, ni prstiju, ni razuma, kako život vrvi u majušnoj ćeliji, savršeno skladan i osmišnjen…

Postalo mi je kristalno jasno da kosmos i mi u njemu ne možemo biti delo sile koju nazivamo prirodom, nego da je i ona samo deo celokupne tvorevine Boga Stvoritelja, čiju veličinu i stvaralačku moć proslavljaju sama dela Njegova.

Kakva se to promena dogodila u meni? Neko novo čulo, nova dimenzija, ispunila je isključivo racionalnu prazninu moga intelekta – to je bila vera da je BOG stvorio svet vidljivi i nevidljivi. Sve što je moj pogled mogao da obuhvati, slivalo se u jednoglasnu odu Božijem stvaralaštvu. Kao što je davanje života jedino Božija privilegija, tako je i vera dar Božiji, kojim Bog nagrađuje one koji Ga traže. Što sam više upoznavala i dublje sagledavala veličinu Božiju, sve sam Mu se više divila – najzad do te mere da sam život svoj stavila u službu Božiju.

Izvor: Saborna-crkva.com

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: