Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

KORONA I MENTALNO ZDRAVLJE

Igor Milosavljević, specijalista neuropsihijatrije ZC Kosovska Mitrovica govori o koronavirusu i mentalnom zdravlju ljudi kao posledici pandemije.

 

Ljudi počinju da se osamljuju, da negativističnije razmišljaju, gube kontakte sa najbližima, počinju da izbegavaju jedni druge i gube odnos prisnosti sa dragim osobama. Stalno su u nekom iščekivanju i osluškivanju sopstvenog tela – da slučajno nemaju neki simptom virusa, kaže dr Igor Milosavljević.

igor milosavljević

Epidemija koronavirusa je od marta ove godine i u našoj zemlji najveći problem i predstavlja veliku opasnost po zdravlje i život stanovništva. Ova epidemija, kao i mere koje se sprovode radi njenog suzbijanja, odražavaju se i na mentalno zdravlje ljudi.

O uticaju zarazne infekcije kovid-19 na mentalno zdravlje razgovarali smo sa specijalistom neuropsihijatrije KC Kosovska Mitrovica, dr Igorom Milosavljevićem, koji nam je, pored ostalog, otkrio neke manifestne pojave koje je uočio u vezi sa kovidom-19.

Srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji je pod stalim tenzijama usled bezbednosnih prilika i nerešenog pitanja statusa ove srpske pokrajine. Kako se to stanje odražava na njihovo mentalno zdravlje?

– Nerešeni status Kosova i bezbednosne prilike u južnoj srpskoj pokrajini su bitni i dugogodišnji razlozi stalnih tenzija i neizvesnosti koji i te kako utiču da se kod ljudi na ovim prostorima razvijaju i aktiviraju mnogi problemi u psihičkom fukcionisanju u smislu različitih anksioznih, depresivnih i psihotičnih poremećaja. Nesigurna budućnost, strepnja, iščekivanje, osećaj bespomoćnosti i da su građani drugog reda i da su neravnopravni u ostvarivanju i elementarnih ljudskih prava dovode kod srpskog stanovništva do učestalije pojave gore navedenih psihičkih problema.

Da li je koronavirus doveo da usložnjavanja problema vezanih za mentalno zdravlje, u čemu se to ogleda i da li je porastao broj pacijenata koji traže stručnu pomoć?

– Koronavirus je, naravno, doprineo usložnjavanju problema koji se tiču mentalnog zdravlja, jer se kod ljudi na ovim prostorima stvorio još izraženiji osećaj egzistencijalne i vitalne ugorženosti, nesigurnosti i straha. Povećava se broj pacijenata koji se javljaju psihijatru za pomoć, a u prilog tome govori i činjenica da pacijenti sve češće navode da su u strahu od infekcije koronavirusom, da su bili u kontaktu sa nekom osobom kod koje je verifikovan koronavirus i da se boje da će ugroziti članove porodice ili drage osobe pa se sve češće odlučuju i na samoizolaciju koja im „teško pada“. Pritom je važno napomenuti da u pravnom kontekstu postoji kaznena mera “kućni pritvor“, tako da postaju napetiji, razdražljiviji i depresivniji, što kod njih stvara jedan izraženi osećaj nelagodnosti sa kojim ne mogu da se sami izbore, pa se odlučuju da pomoć potraže od stručnog lica.

Možete li nam reći koje su posledice gubljenja socijalnih kontakata usled održavanja fizičke distance radi suzbijanja širenja epidemije kovida-19?

– Čovek je pre svega socijalno biće. Mi smo narod koji voli ljude, navikli smo da se rukujemo, grlimo, ljubimo. Sada je fizička i socijalna distanca učinila da toga nema. I kada želimo da nekome nešto poklonimo nailazimo na odgovor „ne donosi mi to, ostavi ga ispred vrata“. Poneko se ponaša kao da virus vreba iza ćoška. Jedna doza straha je u redu, ali kada strah ovlada nama i kada se ništa ne pitamo to je spirala koja nas uvodi u psihoze. Ljudi počinju da se osamljuju, da negativističnije razmišljaju, gube kontakte sa najbližima, počinju da izbegavaju jedni – druge i gube odnos prisnosti sa dragim osobama. Stalno su u nekom iščekivanju i osluškivanju sopstvenog tela – da slučajno nemaju neki simptom virusa.

Šta preporučujete kao prevenciju od bolesti poput depresije i anksioznosti?

– Provođenje vremena van kuće, naročito u prirodi na svežem vazduhu i fizička aktivnost je nešto što se preporučuje naročito osobama koje se nose sa anksioznošću i depresijom, ali i svim drugim ljudima. Važno je da održavamo kontakte putem telefona, društvenih mreža, da izbegavamo stalno gledanje televizije i primanje negativnih informacija koje se odnose na broj novozaraženih i umrlih. Preporučljivo je primeniti medijsku dijetu, koja podrazumeva da se takve emisije gledaju samo dva puta dnevno. Važno je da se oslonimo na nove rutine i navike, da se vratimo starim hobijima, gledamo što više humorističkih serija, slušamo muziku ili primenimo neku aktivnost ili ritual koji nam prija, da pre svega budemo blagi prema sebi i damo sebi vremena da se prilagodimo novonastalim uslovima.

Koje su kategorije stanovništva najugroženije i sa psihološkog aspekta, kad epidemija traje, a adekvatne vakcine i lekova još nema?

– Što se psihološkog aspekta tiče, u doba korone najugroženije su starije osobe, tj, osobe preko 65 godina, jer ne smeju da izlaze na javna mesta i imaju osećaj usamljenosti koji utiče na ljudski organizam kao fizička povreda. Starijim osobama je teže da strukturišu svoje vreme, slabije komuniciraju onlajn i drugim vidovima komunikacije koji nisu lični. Ako uz sve ovo dodamo da su zbog godina starosti i drugih bolesti više zabrinuti za svoje zdravlje i život, normalno je da će se kod ove populacije lakše razviti anksioznost i depresivnost. Naravno da se vanredna situacija u vezi sa kovid pandemijom odražava i na mlade ljude, jer mlađa populacija nije navikla da se nečega odriče, a naročito ne slobodnog vremena i načina na koji će svoje vreme utrošiti. Nije naviknuta na zabrane, jer mnoge zabrane nisu dobijali od roditelja i drugih autoriteta pa se i kod njih javlja problem sa anksioznošću, a kod pojedinaca se razvija strah od bolesti i smrti, osećaj izolovanosti i izdvojenosti od vršnjaka te su oni skloniji depresivnijem reagovanju.

Kakva je situacija sa zdravljem najmlađih i kakav je vaš stav o onlajn nastavi?

– Što se onlajn nastave tiče, deci je u početku bilo interesantno jer „nije bilo škole“ ali kasnije su morali da se izbore sa problemima izolovanosti kod kuće. Nastavnici ne predaju samo jezike, matematiku, geografiju ili neki drugi predmet, već ih uče da budu društvena bića, kako da razviju empatiju prema drugima, kako da se igraju jedni sa drugima. Škole pružaju rutinu, bezbedno mesto na kom mladi ljudi mogu da pričaju sa odraslima kojima veruju gde mogu da budu sa prijateljima licem u lice. U vanrednom stanju je sve to narušeno i lično mogu samo da se nadam da onlajn nastava neće dugo trajati, jer će se mladi ljudi otuđiti jedni od drugih, izolovati se, postati potišteniji i povučeniji što nikako nije dobro za čoveka i čovečanstvo.

Kako će se sve ove velike promene i ograničenja odraziti na život ljudi?

– U ovakvim okolnostima, ako ovo potraje, veći broj ljudi ostaće bez posla ili će biti u stalnom strahu od otkaza, manje se kupuje, tako da ceo ciklus kreće ispočetka i odnosi nas niz vrtlog ekonomske depresije. Zbog nekih duboko ukorenjenih reakcija na bolesti, strahovi od zaraze nas navode da se ponašamo poput plemena da smo manje tolerantni, naše moralne osude postaju oštrije, društveni stavovi konzervativniji, što sve skupa može dovesti do neočekivanog ponašanja ljudi.

Kratka biografija
Dr Igor Milosavljević je rođen 1973. u Uroševcu. Osnovnu i srednju školu završio je u Lipljanu. Osnovne studije medicine upisao u Prištini, a diplomirao na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Specijalističke studije je takođe završio u Kragujevcu, a doktorske studije upisao na Medicinskom fakultetu u Prištini. Radio je kao lekar opšte prakse u Zdravstvenom Centru „Studenica“ u Kraljevu i u Domu Zdravlja u Kosovskoj Mitrovici. Radi kao specijalista psihijatrije u Zdravstvenom Centru u Kosovskoj Mitrovici i saradnik je na Filozofskom fakultetu na katedri za psihologiju u Kosovskoj Mitrovici.

Izvor: Jedinstvo

Autor: Slavica Đukić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: