GREŠNI PROTEST PROTIV GOSPODA
Hula na Boga jeste jedan od najvećih grehova. Ko svesno i hotimično pohuli na Boga, u tome nema nikakve hrišćanske vrline, jer je on gori i od bezbožnika.
U koga je živo uverenje da postoji Bog kao biće najsavršenije, osobito milostivo prema ljudima, ali i pravosudno, taj će tu veru svoju pokazati i delima i rečima svojim. Koga zagreva neka misao, taj po toj misli i radi.
Spoljašnjost čovekova jeste veran izraz njegove unutrašnjosti. Unutrašnjost se čovekova menja. Raspoloženje njegovo duševno razno je u razna vremena usled raznih prilika. Ima ljudi koji nikad nisu imali u sebi prave hrišćanske vere, ima ih koji su svoju veru sačuvali celog života, a ima ih koji su nekad imali živu veru, pa je izgubili.
Bezbožnici su kadri pohuliti na Boga i ime Njegovo, jer ne priznaju da ima Boga. Oni će huliti na Boga radi vere drugih ljudi, jer uz svoje neverje ne trpe tuđe vere. Huljenje njihovo jeste protest ne protiv Boga, Koga oni ne priznaju, već protiv vere drugih ljudi.
Naročito je veliki greh kad huli na Boga hrišćanin koji je izgubio pravu veru u Boga. Mnogo ima hrišćana kojima nisu zadovoljene želje i očekivanja, koji su verovali u Boga dok im je bilo dobro, a kad dođu zle prilike otpadaju od Njega (kao što ima mnogo i obrnutih slučajeva) i uzrok svome zlu ne vide u sebi, već u Božjem promislu. Ovi mnogo više greše nego bezbožnici, jer dok ovi, verni svom načelu da Boga nema, dozvoljavaju sebi razna ismevanja kojima će poniziti veru našu, dotle hrišćanin koji ropće i huli na Boga, zaslužuje tim veću kaznu, jer on huli na Onoga, za Koga je uveren da postoji i da je jači od njega.
U hulu na Boga računaju se joši drugi gresi – na primer, ismevanje svetinje, kriva zakletva, zle reči protiv Boga i vere, psovka i slično.
Hula na Boga jeste jedan od najvećih grehova. Ko dotle dođe da svesno i hotimično pohuli na Boga, u tom već više nema nikakve vrline hrišćanske, taj je gori i od bezbožnika. Povratak mu je jako težak, jer bi mu se morale prilike, pošto one najviše na njega utiču, promeniti tako da bi bile kadre promeniti i njegovo duševno raspoloženje. Po učenju hrišćanske etičke nauke takvi su ljudi u stanju moralnog ozlojeđenja i očajanja, a to su poslednja stanja u grehovnoj lestvici.
Od tog greha će se hrišćanin sačuvati ako pazi na svoju veru da mu ne oslabi, ako se kloni društva bezbožničkog, ako misli, reči i dela svoja udesi prema Božjem zakonu. Jednom rečju, ako vaspitava sebe i utvrđuje u strahu Gospodnjem.
Koji reče hulu na Duha Svetoga neće mu se oprosaii ni na ovom svetu ni na onome (Mat. 12, 32). Ja se molih za tebe, da ne oslabi vera tvoja i ti kad god obrativši se utvrdi braću svoju! (Luka 22, 32).