Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

JUGOSLAVA

Ovo je priča o nas tri: Maji, meni i Jugoslavi, kada smo bile male. Maja i ja smo bile jedan tabor, a Jugoslava drugi. Išle smo u istu školu. Maja i ja u jedno odeljenje, Jugoslava u drugo.

 

Jugoslava je bila visoka za naš uzrast i izrazito krupna. Imala je nesreću kada joj je bilo četiri godine, da je na nju s leđa skočio vučjak i oborio je na zemlju.

jugoslava

Od tada ona nije bila sva svoja. Šok koji je doživela ostavio je posledice na njeno mentalno zdravlje. Bila je loš đak i čuvena po tome da je volela da bije drugu decu.

Maja i ja smo bile najbolje drugarice. U mojoj zgradi je stanovala njena baka kod koje je često dolazila na po nekoliko dana. Tada smo zajedno išle u školu. Na pola puta do škole bila je Jugoslavina kuća. Strepele smo od svakog mogućeg susreta sa njom. Kad je ugledamo da je odmakla ispred nas, zastajale smo da povećamo rastojanje i molile Boga da se ne okrene i ugleda nas. Ali nekad je susret bio neizbežan. Ona bi nam se silno obradovala, a nama su počinjala da klecaju kolena. Trebalo je oprezno razgovarati da je nešto slučajno ne uznemiri, jer eto nama batina. Bila je tako snažna da nismo imale šanse da se i združene odbranimo, jedino da se damo u trk i pobegnemo. Ali, začudo, umela je da bude brza i teško nama kad nas stigne, dobijemo još veće batine. Volela je da nas bije u društvu. Kad sam sama išla u školu, jednako sam strahovala, ali ne pamtim da me je ikad tada udarila, potražila bi drugu grupicu da se njima pridruži.

Jednom nas je na velikom odmoru izmlatila, zajedno sa još gomilom dece, ona sama protiv svih. I tu se mi odvažimo da je prijavimo našoj učiteljici. Očekivale smo da će ona da preduzme spasonosnu misiju i da nas konačno spase. Umesto toga, usledilo je razočarenje: učiteljica je rekla da je se klonimo. Mi smo zavapile da to i činimo, ali da nas ona napada bez razloga. Nemojte da je izazivate, glasio je drugi savet. Ma ne izazivamo je, branile smo se opet. I tako u nedogled, ona nama savet, a mi odgovarale da upravo tako i postupamo.

Tako smo shvatile da od Jugoslave nema spasa. Niko joj ništa nije mogao, pa ni, u našim očima, svemoguća učiteljica.

Prošlo je mnogo godina od tad. Nikad je po završetku škole nismo sretale. Nestala je, kao i zemlja po kojoj je dobila ime. Volela bih da znam šta je danas sa njom, skoro sam sigurna da nas u ovim godinama ne bi umlatila, da nas sretne.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: