Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

(NE)ISPLATIV BIZNIS

Porodica Ivanov koja drži farmu magarica u okolini Dimitrovgrada prodaje magareće mleko, a od njegovog viška proizvodi sapune. U planu je da otpočne proizvodnju mleka u prahu.

 

Magareće mleko u Srbiji sa farme u podnožju Stare planine košta 2.400 dinara. Jedan litar. Iako je duplo jeftinije nego u okruženju, a šest puta u odnosu na ono koje se prodaje u Evropskoj uniji, zbog niske kupovne moći potražnja je i dalje slaba.

magareće mleko

Upravo zato porodica Ivanov, jedna koja drži farmu u okolini Dimitrovgrada, od viška mleka proizvodi sapune, a razmišlja da u budućnosti otpočne proizvodnju mleka u prahu. Na farmi trenutno je na muži 10 magarica, a gaje i 56 magaraca i 180 ovaca.

– Crna, Mara i Branka su tri magarice čija se mlečnost posebno ističe u proteklih 60 dana. Njih tri se muzu svakog drugog dana. Crna je u jedanaestom mesecu laktacije, Mara u petom, a Branka u šestom. Prosek po danu je od 1,8 do 2,5 litra, odnosno od 5,5 do 7,5 litara njih tri zajedno. Ova količina mleka se pomuze trokratno tokom perioda od 10 do 12 sati koliko provedu odvojeno od puleta, koje se tokom tog perioda dodatno prihranjuje – priča za portal “Plodna zemlja” Sergej Ivanov, po zvanju veterinar, ali po zanimanju stočar koji sa porodicom odgaja ove životinje.

Tokom laktacije, posek na farmi “Magi” je oko 70 do 80 litara pomuženog mleka po magarici. To je zato što muzu manje od onog što one u stvarnosti mogu da daju jer potražnja za ovim mlekom je i dalje manja od proizvodnih kapaciteta.

– Magarica daje mleko dok god je njeno pule sa njom. Ako se pule odvoji od nje na duži vremenski period, recimo nedelju ili više, onda ona postepeno prestane da luči mleko. To je značajno razlikuje od krave ili koze ili ovce. Takođe, retko koja magarica se ždrebi svake godine, neki prosek kod nas na farmi je dva ždrebljenja u tri godine, dok je kod nekih to i ređe. Zato je neophodno imati veći broj magarica ako proizvođač ima nameru da ima kontinuiranu ponudu magarećeg mleka na gazdinstvu – ističe Ivanov.

Magareće mleko sa farme kupuju uglavnom gosti koji posete gazdinstvo. Najviše je kupaca iz Srbije, pogotovo iz Beograda. Vrlo često na gazdinstvo dolaze i kupci iz Sofije, ali i Skoplja. Bilo je i kupaca iz Crne Gore. Mleko najčešće kupuju na gazdinstvu gde imaju mogućnost da prisustvuju muži i ponesu kući magareće mleko koje je izmuzemo pred njihovim očima.

– Ako neko ne može da dođe tokom muže, onda nađemo način da kupcu dostavimo mleko. Litar mleka na našoj farmi je 2.400 dinara. To je cena sa kojom uspemo da pokrijemo troškove održavanja farme, odnosno ishrane naših životinja, kao i da ostvarimo čist prihod koji je praktično moja plata u visini od 300 do 400 evra mesečno. To je porodici glavni izvor prihoda, ali ne i jedini jer još uvek moram da radim i druge poslove dok se ne poveća broj naših kupaca. U ovom trenutku potražnja za magarećim mlekom je još uvek niža od mogućnosti naše farme. Jedan od razloga je niska platežna moć naših građana, ali verovatno i nepoverenje, naročito kod dela ljudi koji ne žive blizu i nisu u mogućnosti da prisustvuju muži i kupe mleko direktno na farmi – kaže Sergej Ivanov.

U Crnoj Gori litra magarećeg mleka košta 50 evra, dok u Evropskoj uniji i do 120 evra. Na pitanje zašto je toliki raspon u ceni naš sagovornik ukazuje da se mleko sa gazdinstva prodaje po najpristupačnijoj ceni u regionu.

– Imam informacije da je i u Rumuniji cena magarećeg mleka na nekim farmama približna našoj. Smatram da je to cena koja omogućava funkcionisanje farme i skromnu zaradu, a istovremeno omogućava ljudima da kupe mleko. Problem sa visokom cenom magarećeg mleka jeste to što se ljudi odluče da kupe manju količinu mleka i onda mleko ne može da ispolji svoja lekovita svojstva. Zato smatram da cena treba da bude pristupačnija kako bi što širi sloj ljudi mogao da se uveri u blagodeti ovog mleka – ukazuje Sergej Ivanov.

Blagodeti

Magareće mleko, ukazuje naš sagovornik, nije čarobni napitak, ali ima svojstva koja mogu da pomognu ljudima. U nekim situacijama ono može da se posmatra samo kao jedna od namirnica. To je primer kod ljudi koji imaju problema sa alergijom na proteine kravljeg mleka. Mleko pomaže i oporavku organizma u različitim stanjima a dosta ljudi ga koristi za jačanje imuniteta, za tretman psorijaze, ekcema kod dece, koriste ga kod Kronove bolesti, odnosno ulceroznog kolita. Najveći broj ga kupuje kako bi popravili svoje disajne smetnje tipa bronhitisa, astme, čestih upala gornjih disajnih puteva kod dece i slično. Sergej naglašava da ljudi ga sve više uzimaju kako bi lakše prebrodili infekciju Covid 19.

Izvor: Blic

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: