Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

STRAŠNE VATRENE STIHIJE

Sibirski požari ovog leta oborili su rekord po intenzitetu, uzrokujući rekordne emisije CO2 (ugljen-dioksida), koji doprinosi globalnom zagrevanju.

 

Požari koji su ovog leta harali Sibirom i već oborili rekord iz 2019. godine po intenzitetu, prouzrokovali su rekordne emisije CO2 (ugljen-dioksida), koji doprinosi globalnom zagrevanju, objavila je u četvrtak evropska služba za klimatske promene Kopernikus.

co2

Naučnici Kopernikusa su na osnovu satelitskih podataka procenili da su požari u arktičkom krugu prouzrokovali emisije CO2 u iznosu od 244 megatona između 1. januara i 31. avgusta, prema 181 megatona za celu 2019. godinu.

Kad se uzmu u obzir sibirska područja izvan arktičkog kruga, požari su takođe oborili rekorde kad su u pitanju emisije CO2, oslobodivši 540 megatona CO2 od juna do avgusta.

Drugu godinu zaredom Sibir su poharali veliki požari kojima su doprinele rekordne temperature koje su prelazile u proseku za više od pet stepeni Celzijusovih uobičajene temperature za to godišnje doba. Zajedno s manje vlažnim tlom nego obično, čemu takođe doprinosi globalno otopljenje, velike vrućine stvorile su idealne uslove za širenje požara koji su opustošili velike sibirske šume.

Po Kopernikusu, neke od tih požara možda su izazvali „zombi“ požari koji su tinjali ispod površine od katastrofalnih požara 2019. godine do tada nezapamćenih.

Snažni požari koji gore od sredine juna već su oborili rekord iz 2019. kad je reč o kvantitetu i intenzitetu, istakao je u saopštenju Mark Parington iz Kopernikusove službe za praćenje atmosfere.

Prošlog meseca je šef odeljenja za klimatske promene pri Kopernikusu, Karlo Buontempo, upozorio je na otopljenje u arktičkim zonama, severno od 66. paralele. Zabrinjavajuće je to što se Arktik zagreva brže nego ostatak sveta.

Prema istraživanjima, temperature u polarnim područjima porasle su za dva stepena od sredine 19. veka, dva puta više od proseka za celu planetu.

Ovakvih požara nije bilo u poslednjih 10.000 godina

Sve veći broj jakih požara na Arktiku bez presedana je u zadnjih 10.000 godina, upozorio je u saopštenju Piter Vinzor, direktor programa za Arktik međunarodne nevladine organizacije za zaštitu okoline WWF.

Manuel Pulgar-Vidal, zadužen za klimu i energiju pri WWF-u, pozvao je na „koherentan svetski odgovor kako bi se ograničile najgore posledice klimatskih promena“ i ocenio da su sadašnja obećanja dana u sklopu Pariskog sporazuma o klimi „posve nedovoljna i da bi mogla dovesti do Arktika toplijeg za 10 stepeni nego sada“.

Požari su ove godine poharali i zapad SAD te velika prostranstva Amazonije. U Amazoniji su u avgustu ipak bili manji nego u istom razdoblju 2019. godine, kada su bili najsnažniji u devet godina.

Kopernikus je ocenio da je na svetskom nivou godina 2019. bila „prosečna“ kad je reč o šumskim požarima, uprkos epizodama „bez presedana“ u nekim delovima sveta kao što je Sibir.

Emisije prouzrokovane svim šumskim požarima u svetu Kopernikus je procenio na 6.735 megatona CO2, što je više od godišnjih emisija SAD koje iznose nešto više od 5.100 megatona.

To je blagi porast u odnosu na 2018. (malo manje od 6.000 megatona), ali potvrđuje globalnu tendenciju smanjenja ukupnih emisija povezanih s požarima od početka 2.000-ih, kada su one premašile 8.000 megatona, navodi Kopernikus.

Izvor: Dnevnik.hr

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: