Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

„RATNICI IMUNITETA“

Monoklonska antitela su međusobno identična, jer su napravljena iz identičnih imunskih ćelija koje su klonovi jedne ćelije roditelja.

 

Testiranje novog tretmana na bazi antitela za lečenje Kovida-19 uskoro će početi u britanskim bolnicama. Oko 2.000 hiljade ljudi primiće monoklonska antitela, veoma snažna antitela proizvedena u laboratoriji, kako bi se ispitalo da li su delotvorna protiv Kovida-19.

monoklonska antitela

Ispitivanje je deo šireg programa, „eksperiment oporavka“. Prvi pacijenti će narednih nedelja primiti novi lek.

Profesor Martin Landri sa Oksforda i jedan od vodećih naučnika pomenutog programa izjavio je: „Ovo je prvi oblik tretmana kreiran za ovaj specifični virus. Postoji mnogo razloga zbog kojih verujemo da bi moglo da bude uspešno: sprečava reprodukciju virusa, sprečava da virus napravi štetu i poboljšava šanse za oporavak. Ovaj eksperiment će pokazati pokazat da li će se nada pretvoriti u stvarnost“.

Šta su to monoklonska antitela?

Monoklonska antitela su međusobno identična, jer su napravljena iz identičnih imunskih ćelija koje su klonovi jedne ćelije roditelja. Antitela mogu da se nazovu i ratnici imunološkog sistema, piše „Bi-bi-si“.

Kada koronavirus inficira telo, antitela se pričvrste za šiljke virusa i tako sprečavaju da virus uđe u ćelije, ali naša tela proizvode mnogo vrsta antitela. Ona najjača zovu se neutralizirajuća.

Naučnici ih pažljivo analiziraju kako bi otkrili koja se najbolje „primaju“ za šiljke virusa. Odabrana antitela se potom umnožavaju u laboratoriji i proizvode u velikim količinama. Antitela koja se dobiju daju se pacijentima i tako se pokreće odgovor njihovog imunološkog sistema.

BioImunitet kapi za imunitet

U eksperimentu će se koristiti mešavina dve vrste monoklonalnih antitela koja je proizvela američka biotehnička kompania „Regeneron“ koja ih je proizvodila i za lečenje ebole.

Različite vrste antitela pričvrstiće se na šiljke korona virusa na malo drugačijem mestu, pa ako virus mutira i struktura mu se promeni, barem jedna vrsta antitela bi trebalo da funkcioniše.

„Moramo da saznamo ne samo da li deluju ovi tretmani već i kod koga deluju i kod koga su veoma efikasni“, rekao je Landri i izdvojio najvažnija pitanja na koja treba odgovoriti: „Deluju li antitela kod starijih ili kod mlađih?Deluju li kod onih sa lakšim ili onih sa težim simptomima? Deluju li samo kod ljudi koji su na respiratoru ili možda pre respiratora što je verovatnije?“.

Rezultati će se uporediti sa rezultatima pacijenata koji primaju krvnu plazmu onih koji su preboleli Kovid-19, što je još jedan tretman koji se trenutno testira. U ovom istraživanju, plazma – žućkasti, tekući sastojak krvi – uzima se od osoba koje su prebolele bolest i daje se drugim pacijentima.

Lekari su napomenuli da će lekovi i pored vakcine imati važnu ulogu.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: