Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

(NE)ZDRAVI OBROCI

Navodna vegetarijanska brza hrana sve je popularnija u SAD, ali tamošnji stručnjaci kažu da ti obroci samo prividno imaju manje sastojaka koji goje poput masti, kalorija i natrijuma.

 

Vegetarijanska brza hrana možda nije toliko zdrava koliko mislite, kaže nutricionistkinja Kristina Krauder.

vegetarijanska brza hrana

Ona je primetila da, iako se u nekim jelima brze hrane zaista mogu naći „zdravi“ sastojci, poput svežeg povrća, oni se često uguše slanim sosovima. Osim toga, uz njih često idu i druge namirnice prepune soli i šećera.

„Većina pojedinaca u tzv. vegetarijanskim restoranima naruči više od jedne od ovih „zdravih“ stvari za ručak, iako su već u tom trenutku uneli polovinu dnevnog unosa natrijuma, sa minimalno proteina i mnogo ugljenih hidrata“, rekla je Krauder u intervjuu za Healthline.

„Iako ovi navodno zdravi proizvodi sadrže veliku količinu kalorija, verovatno će vam se tražiti još. Ako se tome dodaju bezalkoholna pića, čips i razni sosovi, gojaznost je na pragu“, dodala je Krauder.

Dejna Hans, viši dijetetičar sa Univerziteta u Kaliforniji složila se sa zapažanjem Krauderove. U odvojenom intervjuu primetila je da, iako su proizvodi koji se računaju kao vegetarijanska brza hrana prilično bolji od ponuda na bazi mesa, ipak nisu najsrećniji izbor.

Prema Hansovoj, to je zato što je većina vegetarijanskih proizvoda napravljena od veoma obrađenog belog brašna, slanih i mlečnih dodataka, sa minimalnom količinom povrća.

BioLiver kapi za jetru

„Mislim da je dodavanje vegetarijanskih opcija korak u dobrom smeru kojima teže restorani brze hrane, posebno jer se time uključuje veća grupa stanovništva koja obično ne bi nikad ni kročila u restoran prema osnovnom meniju koji nudi“, rekla je Hansova.

Hans je, međutim, primetila da lanac restorana, bar u SAD, još uvek mora da pređe dugačak put, ako ikada zaista želi da prida pravu pažnju vegetarijancima i veganima.

Sugeriše da je jedan od načina na koji lanac restorana može da pokrene uvođenje i razvoj biljnih i veganskih opcija koje bi bile zanimljive za potrošače.

Ovo bi, smatra Hansova, moglo biti u obliku veganske baze u obrocima na koju potrošači dodaju svoj izbor dodatnih preliva i soseva.

„Zašto ono što je podrazumevano ne bi bilo malo zdravije? Studije su pokazale da kada su podrazumevane vrednosti zdravije, ljudi imaju tendenciju da jedu zdravije nego kad je podrazumevano manje zdravo i ljudi moraju da zahtevaju da nemaju nešto na tom određenom prehrambenom proizvodu“, zaključuje nutricionistkinja Hans.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: