DOBROBITI BAŠTOVANSTVA
Posvećen rad u bašti, ističu neke od naučnih studija, može da utiče pozitivno na psihičko zdravlje čoveka, a s tim u vezi i da mu omogući da duže živi.
Mnogo je dokaza, ponešto i naučnih, o tome kako rad u bašti produžava životni vek.
Neke studije kažu da ljudi koji se bave baštovanstvom žive i do 14 godina duže od onih koji ovu veštinu ne praktikuju.
Reč je o prilično impresivnom produženju života i to svakako zahteva dalja istraživanja.
Naravno da je ovde uključeno mnogo faktora, ali sigurno postoje neke ključne stvari koje baštovani rade, a što bi moglo da doprinese dužem životu.
Izdvojićemo šest takvih stvari zbog kojih baštovani verovatno duže žive, jer im rad u bašti to omogućava.
Dobijaju dovoljno vitamina D
Obično se baštovanstvo ne obavlja noću, pa dok neguju svoju baštu oni su obično stalno izloženi sunčevim zracima. Telo prirodno proizvodi vitamin D kada se izlaže suncu. Ako se uzme u obzir da ovaj vitamin štiti od nekoliko tipova karcinoma i srčanih bolesti, logično je da oni sa višim nivoima vitamina D očekivano žive duže.
„Igraju se“ u prljavštini
Baštovanstvo po svojoj prirodi znači konstantno zabijanje ruku u prljavštinu. Iako se naše društvo kloni prljavštine i praktikuje razne stvari poput hemijskih sredstava za dezinfekciju, prljavština zapravo može biti dobra za čoveka.
Zemljište je neverovatno bogat izvor prirodnih bakterija, minerala i mikroorganizama. Dodirivanjem tla oni redovno izlažu telo korisnim (i malim količinama štetnih) mikroorganizmima koji mogu da pojačaju imuni sistem. Budući da su korisne bakterije i zdravlje creva esencijalni za celokupno čovekovo zdravlje, logično je da svojstva prljavštine koja pojačavaju imunitet mogu ujedno da povećaju i dugovečnost.
Dodiruju zemlju
Vrtlari provode vreme dodirujući zemljište i zemlju. Teorija kaže da mnogi od nas retko ili skoro nikada ne dodiruju zemlju golom kožom. Direktan kontakt sa zemljom dovodi do stvaranja pozitivnih elektrona u telu usled električne energije i elektromagnetnih frekvencija.
Nagomilavanje i nedostatak kontakta sa zemljom može dovesti do upale i bolesti. Ljudi koji rade u bašti se dodirivanjem zemlje „uzemljuju“ i tako uklanjaju sve negativne posledice svakodnevnog stresa.
Oslobođeni od stresa
Mnogi baštovani kao razlog svog angažmana u bašti navode opuštanje i ublažavanje stresnih posledica. Stres negativno utiče na hormone i povećava rizik od nastanka bolesti, tako da je pozitivan izlaz iz stresnih životnih situacija izuzetno koristan za zdravlje. Balansiranje hormona stresa pozitivno utiče na zdravlje čoveka – od regulisanja krvnog pritiska i nivoa kortizola do otklanjanja upale.
Jedu povrće
Logično je da ljudi koji rade u bašti najverovatnije uzgajaju povrće, što znači da ga, opet logično, i konzumiraju. Konzumacija veće količine povrća i manje prerađene hrane znači za svakog više hranljivih sastojaka, antioksidanata i manje otrova.
Fizički su aktivni
Okopavanje, grabuljanje i kopanje – sve to zahteva fizičku aktivnost niskog intenziteta.
Ovakve aktivnosti, nema sumnje, pružaju pozitivne koristi vežbanja na jedan opuštajući i samoodrživ način.