Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

POLAGANJE ISPITA

Nils Bor je svakako najpoznatiji danski fizičar, po kojem je jedan metaloid dobio naziv. Ova priča otkriva kako je on uspeo da odgovori na jedno kompleksno pitanje.

 

Naredna priča pokazuje kako je prvi danski nobelovac Nils Bor položio ispit nadmudrivanjem sa profesorom.

nils bor

„Opišite kako se može izmeriti visina nebodera običnim barometrom“ – bilo je pitanje na jednom ispitu iz fizike na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Jedan od studenata je odgovorio: „Oko vrha barometra zavežete kraj podužeg kanapa i polako spuštate barometar sa krova nebodera sve dok ne dodirne tlo. Dužina kanapa uvećana za dužinu barometra je visina nebodera“.

Ovaj poprilično orginalan odgovor je do te mere iznervirao profesora, da je student pao na ispitu i bio isključen sa kursa fizike na ovom univerzitetu.

Student se pozvao na svoja osnovna prava sa obrazloženjem da je njegov odgovor u potpunosti ispravan, tako da je univerzitet imenovao posebnu nezavisnu komisiju koja je trebalo da oceni ovaj slučaj.

Predsednik komisije je odlučio da je odgovor zaista tačan, ali da nije relevantan kao dokaz poznavanja materije, u ovom slučaju fizike.

Da bi rešili novonastalu situaciju, odlučeno je da student može da izađe pred specijalnu komisiju i da ima šest minuta da da usmeni odgovor na ovo pitanje, kako bi pokazao da poznaje osnovne principe fizike.

Pet minuta je student sedeo razmišljajući i ne progovarajući ni reč.

Predsednik komisije ga je upozorio da vreme ističe i da ima još samo jedan minut da da odgovor na postavljeno pitanje. Na to je student odgovorio kako ima nekoliko izrazito relevantnih odgovora, ali da ne može da se odluči koji bi da da kao konačan.

Još jednom mu je savetovano da požuri, posle čega je student dao sledeće odgovore: „Kao prvo, mogli bi da ponesemo barometar na vrh nebodera, bacimo ga sa ivice i izmerimo vreme koje mu treba da padne na tlo. Visina nebodera bi u tom slučaju bila H = 0,5g×t^2. Jedino što bi se barometar u tom slučaju razbio.

Ili, u slucaju da sija sunce, mogli bi da izmerimo dužinu barometra pa onda dužinu njegove senke, zatim visinu senke nebodera i onda da proporcijom izračunamo visinu zgrade.

Ako baš želite da budete naučni na visokom nivou, mogli bi zavezati kraći kanap na kraj barometra, i pustiti ga da se klati kao klatno, najpre na tlu, a onda na vrhu nebodera. Iz razlika u periodu oscilovanja možete doći do razlika u jačini gravitacionog polja u podnožju i na vrhu a iz toga, opet, možete odrediti visinu nebodera.

Četvrto rešenje, u slučaju da neboder ima požarne stepenice, bilo bi i najjednostavnije: svaki sprat stepeništa izmeriti u dužinama barometra i na vrhu samo sabrati tako izmerene dužine.

A ako želite jedno dosadno i ortodoksno rešenje, što ja pretpostavaljam da vi očekujete, mogli bi da iskoristite barometar da izmerite vazdušni pritisak na tlu, zatim na krovu, i razliku u milibarima iskoristite za izračunavanje visine zgrade.

Elem, kako nas stalno podstičete da vežbamo nezavisnost razuma u primeni naučnih metoda, mislim da bi najjednostavnije bilo pokucati na vrata domara u tom neboderu i reći mu: „Daću vam svoj novi barometar ako mi kažete koliko je visoka ova zgrada oko koje se vi brinete“.

Student je položio ispit, a kasnije je postao i prvi Danac koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku.

Ovaj čovek je tvorac savremene atomistike i jedan od najznačajnijih umova XX veka.

Zvao se Nils Bor.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: