Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

TROŠKOVI OBRADE KREDITA

Srpski sudovi imaju tužbe protiv banaka i zatrpani su sa više od 30.000 zahteva građana koji traže povraćaj novca uzetog na konto troškova obrade kredita.

 

Srpski sudovi imaju tužbe protiv banaka i zatrpani su sa više od 30.000 zahteva građana koji traže povraćaj novca uzetog na konto troškova obrade kredita.

tužbe protiv banaka

Svakim danom ih je sve više. Ima dana kada dnevno na pisarnice sudova stigne između hiljadu i hiljadu i po tužbi koje se odnose na troškove obrade svih vrsta kredita, od potrošačkih do stambenih, kaže za „Politiku” Dejan Gavrilović, predstavnik udruženja „Efektiva”, koje se bavi zaštitom bankarskih klijenata kao potrošača.

Iako je Ustavni sud potvrdio nezakonitost naplate troškova obrade kredita, odnosno dosadašnji stav Vrhovnog suda, prema kojem banke nemaju pravo da naplaćuju tu naknadu, a da pritom taksativno ne navedu dužniku šta su konkretno troškovi – banke ih i dalje naplaćuju.

– Očekujemo da Narodna banka Srbije kao regulator rada banka jasno i nedvosmisleno zabrani naplatu troškova obrade kredita i objasni bankama na koji način to mogu da naplaćuju – kaže Gavrilović i dodaje da se troškovi obrade kredita kreću od 0,5 odsto vrednosti zajma, a u pojedinim slučajevima je naplaćivano i 15 odsto od pozajmice.

On navodi da sudovi u 99 odsto slučajeva presuđuju u korist korisnika kredita. Za zatrpanost sudova su delimično krivi i sami sudovi, koji, kako kaže, te lagane sporove, gde postoji nedvosmislena sudska praksa, bespotrebno odugovlače.

– U poslednje vreme, kada se podnese tužba, sud obavesti banku, ona odgovori na tužbu i sud donese presudu. Sve češće imamo slučajeve da se presuda donosi i bez ročišta. Najveći krivac je NBS, koja uprkos čvrstoj sudskoj praksi, dozvoljava bankama da naplaćuju obradu kredita. Došli smo u situaciju da, kada novi korisnik podigne kredit, a banka ne želi da se odrekne troškova obrade, on uzme kredit i odmah ode kod advokata i podnese tužbu – navodi Gavrilović.

Međutim, iskustva naših čitalaca ukazuju da ne ide tako glatko kada je reč o okončanju sudskih postupaka. Korisnica stambenog kredita D. Mirković kaže da je 2015. tužila banku zbog nezakonitog uvećanja kamate i da je u prvostepenom postupku, dve godine kasnije, presuđeno u njenu korist, ali joj je tek pre nekoliko dana isplaćen novac, i to tek kada je advokat dao nalog za izvršenje. Takođe je tužila banku 2018. godine za troškove obrade kredita i presuđeno je u njenu korist pred prvostepenim sudom, ali novac joj još nije legao račun.

Pošto se sporovi za obradu kredita gotovo sigurno dobijaju na sudu, advokati sve češće koriste odredbu Zakona o parničnom postupku da izvrše naplatu odmah nakon prvostepene presude.

– Sud donese presudu u korist dužnika, advokat odmah ide na izvršenje, a izvršitelji odmah skidaju novac banci sa računa zajedno sa zateznom kamatom. Banka se posle žali, a kada ta presuda bude potvrđena, nikom ništa. Novac je već skinut sa računa. Zatezna kamata zna da bude dva puta uvećana za iznos za koji je tužena banka. Banke uvek ulažu žalbe jer ne žele da se pročuje da ih klijenti lako pobeđuju – kaže predstavnik „Efektive”.

On upozorava da banke, osim što i dalje naplaćuju trošak obrade, naplaćuju i trošak praćenja kredita, i to za sebe, ali postoji i premija osiguranja za stambene kredite koja se naplaćuje u korist Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

– Korisnik stambenog kredita plaća osiguranje, a da nije osiguranik. On nije korisnik osiguranja. Premija je prosečno od 1,75 do 3,5 vrednosti kredita. U Srbiji u ovom trenutku ima 100.000 stambenih kredita koji su osigurani. Podneto je između dve i tri hiljade tužbi. Za sada je, što se tiče presuda, odnos deset prema jedan u korist dužnika. Svi čekaju stav Vrhovnog kasacionog suda – kaže Gavrilović.

Prema njegovoj oceni, ima nešto što pogađa sve korisnike bankarskih usluga, a to su trošak održavanja tekućeg računa i provizija za uplatu. Te dve naknade su, kaže, takođe nezakonite.

– Ako banka održava račun, ona to čini u sklopu ponude i posla koji obavlja da bi mogla da pruži odgovarajuću uslugu dužniku. Ne vidim razlog zašto bi dužnik plaćao trošak. Takođe, provizije za uplatu se su jedan odsto od uplaćenog iznosa. Ako uplaćujete 10.000, dinara uzmu 100 dinara. Ako uplaćujete 90.000, uzmu 900 dinara proviziju. Razlika je 800 dinara, a isti posao obave, to jest isti broj cifara ukucaju u sistem – kaže Gavrilović.

On navodi da je situacija sa bankama dosta drugačija nego što je bila pre desetak godina kada su nezakonito povećavale kamatu, davale kredite po prodajnom kursu i nezakonito naplaćivale zateznu kamatu. Narodna banka im je odlukama iz 2011, 2013. i 2015. zabranila takve aktivnosti.

Izvor: Politika.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: