USPORENA PRAVDA
Doktor Stanislav Živković ne može da pređe 120 kilometara od staračkog doma u Kovačevcu do Osnovnog suda u Novom Sadu, a želi da dokaže svoju nevinost dok je živ.
Doktor istorije umetnosti Stanislav Živković najstariji je optuženik u Srbiji i želi da dokaže svoju nevinost dok je živ, a trenutne okolnosti mu to otežavaju.
Dom za stare osobe „Lug” u Kovačevcu kod Mladenovca nije dozvolio da se u 97. godini izlaže riziku putovanja na suđenje u Novom Sadu, koje je trebalo da počne 28. oktobra, ali je odloženo na neodređeno vreme.
– Iako je na tužiocu teret dokazivanja krivice, moj branjenik hoće da dokaže svoju nevinost, a još nije imao priliku ni da se izjasni o navodima optužnice – kaže advokat Ivan Simić.
Tužilaštvo tereti istoričara umetnosti za pomaganje u krivičnom delu prevare u vezi s nekoliko umetničkih slika o kojima je dao svoje stručno mišljenje. On sada želi da iznese svoju odbranu i dočeka presudu.
Novosadski sud je udaljen 120 kilometara od staračkog doma „Lug” u Kovačevcu, pa put od ukupno 240 kilometara u oba pravca predstavlja značajan napor za stogodišnjaka, uz dodatni rizik usled pandemije virusa korona. Nadležni u domu nisu odobrili da njihov štićenik ide na suđenje i izlaže riziku kako svoje zdravlje, tako i ostalih stanara.
Za dugovečnost dr Živkovića zaslužni su zdrav način života i vedar i sportski duh, budući da je bio reprezentativac Jugoslavije u mačevanju, pored toga što je godinama obavljao posao upravnika Galerije SANU. Rođen je 26. decembra 1923. godine u Beogradu.
– Aksiom svakog krivičnog postupka da vreme radi u korist okrivljenog, u ovom slučaju možda ima svoj izuzetak. Čoveku koji je punoletstvo stekao pod nemačkom okupacijom, a ostavio neizbrisiv trag u kulturnom i umetničkom prostoru SFRJ, potom i SRJ i SCG, nije u interesu da svoj životni put okonča kao optuženik pred pravosudnim organima Srbije. Braneći sebe, on brani i čast institucija u kojima je radio, a među njima je i Srpska akademija nauka i umetnosti, gde je dugi niz godina obavljao dužnost upravnika Galerije – kaže advokat Ivan Simić.
Na početku suđenja predložio je da se postupak razdvoji u odnosu na dr Živkovića, kao drugooptuženog, i da mu se sudi u najbližem sudu – u Mladenovcu. Predlog je, međutim, odbijen i doneta je odluka o veštačenju zdravstvenog stanja okrivljenog radi ocene njegove psihofizičke sposobnosti da učestvuje u krivičnom postupku.
Na teret mu se stavlja da je od jula 2014. do marta 2016. godine u Novom Sadu, kada je već zašao u desetu deceniju života, dao stručna mišljenja o autentičnosti četiri umetničke slike koje je prvookrivljeni Slaviša Popov prodao novosadskom advokatu Nemanji Aleksiću i Davidu Zelenkapiću.
Doktor Živković je u decembru prošle godine bio saslušan pred tužilaštvom u Mladenovcu u dopuni istrage, po zamolnici iz Novog Sada. Tada je u pratnji advokata i medicinske sestre iz staračkog doma, u invalidskim kolicima i s kateterom došao do pravosudne zgrade, odakle je „Politika” prvi put izvestila čitaoce o ovom jedinstvenom slučaju u našoj sudskoj praksi.
Pred tužiocem je rekao da je svoja mišljenja o tome da sporne slike mogu biti originali iskazao u pisanoj formi i da ta mišljenja nije naplatio niti je tražio i dobio bilo kakvu nadoknadu.
Za sliku „Pored reke” naveo je da može biti rad autora Bore Baruha, a slike „Pejzaž” i „Motiv iz Ledinaca” da mogu biti rad srpskog slikara Milenka Šerbana. Za sliku „Na obali reke” naveo je da može biti rad slikarke Jelisavete Č. Petrović.
– Svako može da ima svoje mišljenje, pa i ja, a moje mišljenje ne sprečava nekoga drugoga da ima svoje drugačije mišljenje. Moje mišljenje nikoga ne obavezuje – rekao je Živković tada u tužilaštvu u Mladenovcu.
Okrivljeni Slaviša Popov se tereti da je, pored četiri navedene, prodao više slika najznačajnijih autora jugoslovenskog umetničkog prostora, između ostalih Nadežde Petrović, Koste Milićevića, Petra Lubarde, Save Šumanovića i drugih, koje navodno nisu autentične. Tužilaštvo navodi da je Nemanja Aleksić za to isplatio Popovu ukupno 2,7 miliona dinara. Zelenkapiću je, prema navodima optužnice, Popov prodao i slike Milana Konjovića i Nikole Graovca, za iznos od 511.350 dinara.
– Postojanje „namere” kao neophodnog elementa ovog krivičnog dela, a koji je po optužnici sadržan u radnji datog „mišljenja”, što nije nikakva zvanična isprava, niti ikoga obavezuje, i za koje nije primljena nikakva korist, jeste nešto što će se svakako izučavati kao fenomen u budućoj praksi našeg pravosuđa i biće eklatantan primer za katedre krivičnog prava – kaže advokat Ivan Simić.
Pred sudom u Novom Sadu istakao je da predlog za razdvajanje postupka nije preuranjen zato što dr Stanislav Živković hoće da dokaže svoju nevinost dok je živ, zdrav i sposoban.
Izvor: Politika.rs