FILOSOFSKO ODELO
Opet obučem to moje jedino „filosofsko“ odelo i pođem po svetu…
Kao jedino odelo siromaška. Filosofija je moja…
Sakrijem se negde na skrovitom mestu, kraj reke ili mora, svučem to jedino odelo, ostanem sasvim nag.
Okupam se, operem odelo, osušim telo i odelo na suncu i sanjarim… maštam…
Opet obučem to moje jedino „filosofsko“ odelo i pođem po svetu…
Kada mi se raspadne odelo, pohaba se, pocepa, ispari… hodam u samoći, krijem se od ljudi, tražim neko novo odelo, po mojoj meri; nekada ga ukradem, nekad sam ga skrojim i sašijem ili ga kupim.
Kažem… siromašak sam, imam samo to jedno, jedino odelo…
Kada bih bio dovoljno „bogat“ možda bih imao i odela za svaku priliku i za sav taj raznoliki ljudski rod, raznoliki, a toliko isti, pomodni i prilagodljiv da se predstavi i pokaže koliko zna i koliko vredi…