Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

CENZURISANI FILM

Francuski dokumentarac „Hold Up“ o pandemiji korone i haosu koji je izazvala premijerno je objavljen 11. 11. u 11 časova na internet-platformi Vimeo.

Francuski dokumentarni film Hold Up (Pljačka), osuđen kao konspiracionistički, za samo nekoliko sati od objavljivanja na internetu pao je pod udar cenzure i povučen je sa svih platformi. Film nudi brojna svedočenja koja pokazuju drugo lice krize u koju je virus korona bacio svet.

Da li je i sloboda govora jedna od kolateralnih žrtava kovida 19?

hold up

Najavljivan nekoliko nedelja na društvenim mrežama, francuski dokumentarni film Hold Up (Pljačka), o pandemiji virusa korona i haosu koji je izazvala, premijerno je objavljen 11. 11. u 11 časova na internet-platformi Vimeo i za samo nekoliko sati uklonjen je sa nje.

Onima koji su film kupili izbrisan je iz njihove biblioteke bez ikakvog objašnjenja. Novac od prodaje platforma je zadržala, a isplata producentskoj kući je blokirana.

Film je finansiran dobrovoljnim prilozima putem dve platforme, sakupljeno je više od 300.000 evra i trenutno je i taj novac blokiran.

Producenti su isprva najavili da će, do pokrivanja troškova produkcije, gledanje filma biti naplaćivano, a potom će biti preveden na nekoliko jezika i svima dostupan besplatno. Nakon cenzure na Vimeu producent je na svom fejsbuk profilu postavio link ka filmu na platformi Odise i objavio da je od tog momenta film besplatan na svim platformama i mrežama.

Samo nekoliko trenutaka kasnije skinut je sa svih platformi. Od tada počinje potera za filmom, jedni ga kače, moderatori brišu. Film je za kratko vreme videlo više od 20 miliona ljudi.

SELEKTIVNA SLOBODA GOVORA Gostovanje producenta Kristofa Kosea i prikazivanje odlomaka iz filma, na TV kanalu Si-njuz, u jednoj od najgledanijih emisija, dan posle izlaska na internetu, izazvalo je pravu eksploziju. Istog dana, na istom kanalu, portparol vladajuće partije Ilana Sikurel otvoreno je pretila novinarki Sonji Mabruk, da je to što rade opasno, da time sebe dovode u opasnost, da je film konspiracionistička bomba i da Kristof Kose nije smeo da se pojavi na televiziji.

Zato, u vreme posle krvavih terorističkih napada radikalnih islamista, zbog objavljivanja karikatura Alaha u Šarli ebdou, na koje su gotovo svi mediji, uz podršku predsednika Makrona, odgovorili njihovim ponovnim objavljivanjem, deo javnosti postavlja pitanje da li je sloboda govora rezervisana za Šarli ebdo, ili je ona i dalje fundamentalna vrednost francuskog društva?

Od Liberasiona do Monda, preko državnih i privatnih televizijskih kanala i radio-stanica pokrenut je pravi cunami – šok, zapanjenost, lavine optužbi i uvreda pljušte, a gledanost filma raste. Od najprostijih uvreda i optužbi za konspiracionizam, do detaljnih analiza filma u kojima jednog za drugim diskvalifikuju, izvrgavaju ruglu i kompromituju gotovo sve učesnike, stiglo se i do optužbi za antisemitizam.

Čak i ako se kroz neku kritiku provuklo priznanje da film, ipak, postavlja prava pitanja, tvrdi se da su svedočenja obmana i čista manipulacija javnosti.

Jedna od zamerki je i da se u filmu ne daje reč „drugoj strani“. Namera autora, kako kaže, i jeste bila da da prostor reči koja se ne čuje u medijima i tako otvori prostor za razgovor i sučeljavanje argumenata. Vladajuća medijsko-politička klasa je na drugačiji pristup krizi i postavljanje pitanja odgovorila cenzurom i osudama.

Posebnost ove medijsko političke cenzure je u tome što su se na optuženičkoj klupi, kao teoretičari zavere, našli i ljudi velikog društvenog ugleda, doskora ili još na visokim funkcijama ili na čelu važnih državnih institucija, ozbiljnih naučnih biografija i ogromnih društvenih priznanja. Od profesora univerziteta, preko virusologa, epidemiologa, genetičara, antropologa, farmakologa, psihijatara i psihologa, do nobelovaca i nosilaca Legije časti.

Ukratko, ljudi koji su deo sistema, pa čak i njegov najelitniji deo.

O čemu priča film Hold Up

Zanimljivo je da niko od učesnika ne negira postojanje virusa, niti ozbiljnost bolesti i smrt dela obolelih. Šta je, onda, povod ovakvih horskih napada, osuda i cenzure?

U filmu „Hold Up“ analiziraju se i objašnjavaju kontradiktorne i apsurdne odluke francuske vlade i drugih vlada u upravljanju krizom, poreklo virusa, sputavanje i zabrana francuskim lekarima opšte prakse u prvom periodu krize da leče obolele, smrt oko 15.000 starih u staračkim domovima kojima je dekretom vlade prepisan rivotril i urađena „tiha eutanazija“, o maskama, o sukobima interesa i uticaju farmaceutske industrije.

Izražavaju se sumnje u ispravnost odluka i korisnost zatvaranja građana i zaustavljanja privrede, naziru posledice tih odluka po celokupno društvo i upozorava da bi mogle biti mnogo gore nego epidemija. Govori se o zloupotrebi virusa, urušavanju medicine, gaženju etike, širenju straha, dezinformisanju. Film pruža i antropološko-sociološki pristup pandemiji i povezuje upravljanje krizom na globalnom nivou s „velikim resetovanjem sveta“ koje su moćnici najavili na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Govori se o korupciji u nauci i zdravstvu, o ratu koji svetska finansijska elita vodi protiv sirotinje – „nepotrebnih i suvišnih“ – o psihopatologiji vlasti i vladara, o teorijama zavere i zaverama kroz vekove, postavlja se pitanje slobode govora i optužbi za teorije zavere kao jedinim odgovorom i argumentom u debati na veoma ozbiljne društvene teme.

Ukazuje se na raskršće na kom se svet nalazi, na kidanje veza i stvaranje društva izolovanih individua u kom multinacionalne kompanije ulaze u najintimnije sfere privatnosti i uspostavljaju kontrolu i vlast nad ljudima.

Postavlja se pitanje da li je moguće ponuditi drugačiju viziju društva, onog zasnovanog na održivim vrednostima i sistemima, društvo radosti i poverenja, zadovoljstva u bliskosti s drugima, slobode čoveka s prihvaćenim razumnim rizicima koje život podrazumeva.

OPTUŽBE PROFESORA PERONA

Autor dokumentarnog filma, novinar i režiser Pjer Barnirias, kaže da je posle čitanja knjige profesora Kristijana Perona Postoji li ijedna greška koju nisu učinili: Kovid-19, sveti savez nesposobnosti i arogancije,  objavljene u junu, i njegovih nastupa u medijima, bio začuđen da niko od novinara nije počeo da istražuje ozbiljne argumente i optužbe iznete u knjizi na račun Naučnog saveta i Vlade.

Peron je specijalista za infektivne i tropske bolesti, profesor univerziteta, šef klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetske bolnice u Garšu. Dvadeset godina rukovodio je epidemiološkim krizama na nacionalnom nivou, bio je specijalni savetnik Ministarstva zdravlja za pitanja javnog zdravlja i bio na čelu istog Naučnog saveta čiji rad sada oštro kritikuje. Na optužbe novinara da je protiv sistema odgovarao je s osmehom ukazujući da je on upravo ceo svoj radni vek deo sistema.

Ukazujući na zapanjujući nedostatak maski i testova u prvoj fazi epidemije, te objašnjenja ministra zdravlja i Naučnog saveta da za njima i nema potrebe, Peron je optužio vladu da je direktno odgovorna za smrt desetine hiljada ljudi koji ne bi umrli da im je na vreme pružena zdravstvena pomoć i da ih nisu pogrešno savetovali, te da je zločin, i protivno Hipokratovoj zakletvi, bolesnog čoveka ostaviti bez terapije čak i ako je bolest nova, a pogotovo ako se zna da terapija postoji, što Naučni savet odbija da prizna.

Da izađe u medije odlučio je kada je video da se isporuka leka hidroksihlorokina, koji je koristio u lečenju kovid pacijenata, usporava i da se namerno stvara nestašica u njegovoj bolnici za šta ima i materijalne dokaze. Za sve navode u knjizi, koja je ubrzo po izlasku postala bestseler, i izjave u medijima, protiv profesora Perona nije podneta nijedna tužba, niti ga je iko demantovao.

IGRA OKO HIDROKSIHLOROKINA

Sumnje u dobronamernost vlasti u upravljanju pandemijom budi i činjenica da je lek hidroksihlorokin 13. januara 2020 – dva meseca pre izbijanja pandemije i masovnog zatvaranja Francuza – tadašnja ministarka zdravlja Anjes Bizen dekretom stavila na listu otrovnih supstanci.

U momentu povlačenja leka i zabrane lekarima da ga prepisuju pacijentima, pojavio se video anonimnog uzbunjivača koji pokazuje veliki lager hidroksihlorokina namenjenog za isporuku francuskoj vojsci. Ministarstvo odbrane potvrdilo je porudžbinu veće količine leka „za svaki slučaj, ukoliko se potvrdi da je efikasan“.

Seme „teorija zavere“ i sumnje u reč Naučnog saveta je posejano, i otpočeo je pravi rat za hidroksihlorokin i protiv njega koji još traje i koji, i pored drugih frontova što su otvarani, predstavlja srž sukoba.

Naime, reč je o leku hidroksihlorokinu koji je u upotrebi poslednjih šezdeset godina i sve do 13. januara 2020. bio je u slobodnoj prodaji, bez lekarskog recepta. Po rečima profesora Didijea Raulta, velikog zagovornika hidroksihlorokina u lečenju kovida 19, taj lek je u svetu do danas koristilo dve milijarde ljudi, nije zabeležena smrtnost, niti ozbiljniji neželjeni efekti.

Poseban akcenat profesor Rault je stavio na činjenicu da je taj lek efikasan u prvim danima infekcije, jer značajno smanjuje koncentraciju virusa, dok u kasnijoj fazi ima slabiji ili nikakav efekat.

Kineski lekari koristili su ga kod epidemije sars-kov-1 2002. godine i pokazao se efikasnim. Ipak, lek je povučen iz prodaje, prepisivanje je dozvoljeno isključivo u bolničkim uslovima i to samo kod najtežih slučajeva, upravo suprotno od Raultove preporuke.

Profesor Didije Rault kao jedan od najvećih francuskih i svetskih virusologa, direktor Univerzitetske bolnice i Instituta Mediterane za infektivne i tropske bolesti u Marselju, najvećeg i najopremljenijeg instituta te vrste u Francuskoj, po izbijanju pandemije bio je član Naučnog saveta, tzv. Kriznog štaba, ali ga je posle nekoliko dana napustio smatrajući da ne radi kako treba. Ostao je, međutim, u redovnom kontaktu s predsednikom Makronom.

Paralelno s povlačenjem hidroksihlorokina, francuske i evropske vlasti su počele da najavljuju upotrebu remdesivira, leka koji se, pored astronomske cene koja ga krasi, pokazao kao neefikasan sa ozbiljnim neželjenim efektima. Ne čekajući rezultate testiranja i pre objave SZO, Evropska unija je poručila 500.000 doza u vrednosti od milijardu evra.

Dok je Naučni savet u medijima svakodnevno prebrojavao obolele i mrtve, a vlada odbijala testiranje, govorila da maske ne služe ničemu i upućivala ljude da piju paracetamol dok ne počnu da se guše, profesor Rault je, sa svojim timom, jedini u Francuskoj, protivno preporukama vlade i Naučnog saveta, testirao sve koji su se javljali sa simptomima i lečio ih terapijom za koju je tvrdio da je efikasna.

Iz njegovog instituta nisu stizale alarmantne poruke lekara niti zastrašujući snimci ljudi prikačenih na respirator. Za PCR test koje koriste laboratorije rekao je da nije sto odsto siguran, pa je laboratorija Instituta napravila novi, koji daje stopostotne rezultate. Dok je pariski region beležio smrtnost od nekoliko stotina ljudi na dan, u Marselju je ona bila značajno manja.

U filmu Hold Up, profesor Rault kaže: „Dvadeset godina koristim taj lek kod infektivnih bolesti. Prvi koji je govorio o upotrebi hidroksihlorokina kod Sarsa bio je upravo dr (Entoni) Fauči koji sada, nekim čudom, to više ne govori.“

U punom jeku linča protiv njega i terapije koju primenjuje, uputio je i javni poziv: „Obraćam se istraživačkim novinarima! Želeo bih da znam zašto su dva komparativna testa rađena u ovoj zemlji sa hidroksihlorokinom, Discovery, i test rađen u Anžeu, Hycovid, prevremeno zaustavljeni, iako je hidroksihlorokin davao dobre rezultate?“

Film Hold Up sugeriše odgovor – razlog odustajanja od hidroksihlorokina je njegova niska cena i nemogućnost zarade, jer je u pitanju supstanca koja je odavno prešla u javni domen i laboratorije nemaju finansijski interes.

Ostaje utisak da se u ogledalu tvrdnje da je film proizvod „teoretičara zavere“ oslikava odraz zavere koju sugerišu svedočenja učesnika dokumentarnog filma Hold Up. Osećanje publike, jednog dela francuskog društva, da je u pitanju zavera protiv čoveka, svojim tvrdim stavom i arogancijom, kako to kaže profesor Peron, jednako podstiče i vladajuća medijsko-politička klasa.

Pokojni francuski premijer Mišel Rokar, jednom prilikom govoreći o zaverama, izjavio je: „Između dve hipoteze uvek treba privilegovati glupost. Glupost je češća pojava. Za zaveru je potrebna retko visoka inteligencija.“

U slučaju ovog političko-sanitarnog sukoba, većina učesnika poseduje veoma visok nivo inteligencije i natprosečna znanja, što je možda i najuznemiravajuća činjenica u pandemiji kovida 19, koja postepeno prerasta u aferu kovid-19.

Izvor: Pecat.co.rs

Link za online gledanje filma HOLD UP je ovde:

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: