Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NEMA IH NIGDE NA MAPI

Svaka četvrta mlada osoba smatra da na tržištu rada ne postoji potreba za njenim znanjem i diplomom. Neet kategorija mladih ljudi.

 

Oko 250.000 mladih u Srbiji danas neće otići na fakultet, ni na posao – oni pripadaju tzv. neet kategoriji osoba koje ne rade, ne traže posao i nisu uključene u bilo kakvu profesionalnu obuku.

neet

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da se na birou nalazi 102.895 mladih, starosti od 15 do 30 godina i oni čine petinu svih nezaposlenih osoba u našoj zemlji. Osim toga, primetan je lošiji položaj mladih žena na tržištu rada – one su češće nezaposlene i ređe traže posao. Uprkos činjenici da veliki broj mladih nema nikakva primanja i finansijski zavisi od roditelja, mali broj njih odlazi u preduzetničke vode – svega jedanaest procenata njih odlučuje se za samozapošljavanje, pokazuje najnovije istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije. Studija pod nazivom „Mladi i preduzetništvo”, koja je sprovedena kroz EU projekat „Naša zajednica, naša budućnost – veća saradnja i zapošljavanje mladih” i koja je juče prezentovana na konferenciji za novinare, takođe je pokazala da brojne prepreke stoje na putu želje mladih da započnu sopstveni biznis.

– Mladi radije pronalaze posao u bilo kom preduzeću (po mogućnosti javnom) nego što pokreću sopstveni posao i u ogromnoj većini smatraju da poslovna kultura u Srbiji ne podstiče preduzetnički duh. Najčešće prepreke za pokretanje biznisa jesu nedostatak finansijskih sredstava i poteškoće u pronalasku sredstava. Mladi preduzetnici najčešće se oslanjaju na porodicu i prijatelje i smatraju da je teško i komplikovano doći do drugih izvora finansiranja, kao što su komercijalne banke i fondovi – pojasnila Milica Borjanić, predstavnica Krovne organizacije mladih Srbije.

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pokazuje da čak 62 odsto mladih ne radi u struci, što dovoljno govori o neusklađenosti tržišta rada sa obrazovnim sistemom i lošoj profesionalnoj orijentaciji. Svaka četvrta mlada osoba smatra da na tržištu rada ne postoji potreba za njihovim znanjem i diplomom, a najveći broj njih spreman je da se odrekne svojih profesionalnih snova i prekvalifikuje se kako bi došao do svoje korice hleba.

– Mladi koji pohađaju ili su završili srednje stručno obrazovanje i obuku, a pre svega trogodišnje škole, suočavaju se s nizom prepreka za razvoj samostalnog poslovanja. Većina problema potiče iz nedostatka postojećeg zakonskog okruženja i nedostataka jasnih informacija, kao što su npr. nedostatak registra zanatlija, nepostojanje jasnih smernica o načinu priznavanja stručnih kvalifikacija, ali i nepostojanje strukovnih udruženja koja bi podsticala mlade na pokretanje sopstvenog posla i u tome im pomagala – dodao je Miloš Stančić, predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije, ukazujući da se u posebno nezavidnom položaju nalaze mladi koji žive u ruralnim krajevima zemlje, kao i oni iz južne i jugoistočne Srbije.

Izvor: Politika.rs   neet

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: