ČITAOCI
Sažalilo mi se na čovečuljka, pa sam izvadio iz džepa tri najmanje banknote, podao sam mu ih i rekao mu: „Izvoli malo para da se počastiš flašom piva!“
Pročitao sam svojim dvama prijateljima jednu svoju kratku priču iz moje najnovije, tek objavljene zbirke, a oni – mrtvi ladni. Ni a, ni be, da beknu.
Ali zato… zasmeja se jedan običan, mali, rekao bih, mnogo prostodušan čovečuljak. Smejao se, smejao se ovaj, čovečuljak, nikako se nije mogao smiriti nekoliko minuta. Ja sam tek tada zapazio da se ovaj ulični čistač za sve ovo vreme namerno šunjao oko nas – kobajagi samo mete ulicu. A on je, ustvari, prisluškivao.
Sažalilo mi se na čovečuljka, pa sam izvadio iz džepa tri najmanje banknote, podao sam mu ih i rekao mu:
– Izvoli malo para da se počastiš flašom piva!
– A, ne! Naprotiv – rekao mi je on. To treba ja da vas častim. Nešto duhovitije od ovoga nisam godinama pročitao. I poučnije – isto tako. Bravo za vas, gospodine. U stvari, ja treba da kupim vašu knjigu – odmah. A gde se prodaje?
– Ovaj se uopšte ne razume od humorističku literaturu! – u jedan glas pljesnuli su mi u lice moji prijatelji i za tren su potrčali za autobusom koji samo što je bio stigao.
– Da mi nešto ne zavidite vas dvojica? – dobacio sam im hitro.
– Ih, pa ti, kud ode! Mi samo žurimo da uhvatimo autobus! – dobacili su mi diplomatski i izgubili se nečujno u uzavreloj velegradskoj džungli.