Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NAVIKA PREDAVANJA SA KATEDRE

Stariji profesori koji su dužni da se bave onlajn nastavom u vreme korone sve teže se uključuju u takav vid predavanja, jer informatički nisu baš pismeni.

 

Obrazovanje na daljinu u gimnazijama zavisi od digitalnih veština profesora. Otkako se beleže izostanci, đaci ozbiljnije shvataju časove na netu, a stariji profesori sve teže drže onlajn nastavu.

stariji profesori

Nema jednoobraznnog modela nastave potpuno onlajn, jer ona je kombinacija silnih varijanti elektronske komunikacije između nastavnika i učenika. Ona može biti u realnom vremenu, kada su kao u klasičnoj učionici profesor i đaci zajedno na času, ali pomoću nekog konferencijskog alata. Može značiti ostavljanje video-sadržaja, pisanih materijala, različitih multimedijalnih izvora učenja i povratnih informacija na virtuelnoj tabli odeljenja. Ima nastavnika koji obilato koriste opciju da u „gugl učionici” zakažu postavljanje nastavnih materijala i obaveštenja u određeno vreme, da izgleda kao da su na početku onlajn časa objavili lekciju, pitanja ili obaveštenje iako nisu pred računarom. Ima i učenika koji kao da su već na raspustu, iako on zvanično počinje 21. decembra. Ipak, većina marljivo privodi polugodište kraju.

– Uglavnom se profesori zaista trude. Neko nema tehničke mogućnosti, pa dolazi da radi onlajn iz škole. Dosta je objektivnih otežavajućih okolnosti, iako je bilo seminara, jesu ljudi prošli obuke za upotrebu IKT u nastavi, ali nije to dovoljno. Potrebno je iskustvo. Kao sa vožnjom, to što ste položili ne znači da ste dobar vozač, ali bićete posle 50.000 pređenih kilometara. Nastava onlajn je dragoceno iskustvo za sve i može da nam oplemeni školu. Suvo je zlato u smislu da kada je učenik bolestan profesor može da mu pomogne da bolje nauči. Ipak, otpori postoje. Ima vremešnijih nastavnika koji obrazovanje na daljinu ne prihvataju, ne umeju, ne snalaze se. Moramo i za njih imati razumevanja – dočarava za „Politiku” Bojan Vučković, direktor Trinaeste beogradske gimnazije.

Što se TV časova tiče, gimnazijski profesori smatraju da je to dobro samo kada ne postoji ništa drugo. Veći značaj nastava s televizijskog ekrana imala je prošlog proleća nego što ima sad.

– Naši profesori to slabo koriste. Imamo kolegu koji snima časove uvek u vezi s nastavom koju drži svojim đacima. Snimke objavljuje na „Jutjubu” za učenike naše gimnazije, ali ih u onlajn nastavi koriste i kolege iz drugih škola. Ako imate 100 profesora, imate 100 različitih načina rada. Sve kolege koje su snimale TV časove izvanredni su nastavnici. Ali đaci kojima inače ne predaju, ne poznaju ih, ne slušaju ih kao svoje profesore, to je problem. Dobro je što je to postojalo, pa i što i dalje postoji, ali nije oslonac obrazovanju već samo povremeno može da posluži – smatra Vučković.

Kao mnoge njegove kolege, i on kaže da u poređenju s prvom varijantom prinudne onlajn nastave u vreme vanrednog stanja, „koja nije ličila ni na šta, ova sada jeste bolja”. Ne prećutkuju direktori da je i školovanje na daljinu – kao deo kombinovanog modela po kome su od početka ove školske godine jedne nedelje gimnazijalci učili u klupama, a druge kod kuće – imalo manjkavosti. Sadašnji sasvim onlajn način doneo je neke prednosti, u odnosu na pređašnja iskustva, mada i on nije idealan.

– Časovi traju 45 minuta, po redosledu iz rasporeda. Držimo se satnice tako da u vreme kada bi časovi inače bili u školi profesori stavljanju materijale u virtuelnu učionicu, ne van radnog vremena i vikendom, da se zna red, i time bude lakše i đacima. Kod nas u Karlovačkoj gimnaziji to znači da je nastava samo u prepodnevnoj smeni, od pola osam ujutru do pola dva po podne. To dobro funkcioniše. Praćenje nastave je sada ozbiljnije. Beleži se ko je prisutan na onlajn času, što i za učenike i za profesore ne znači samo „Dobar dan!” na početku, već se rade zadaci, vidi se ko je prisutan i aktivan do kraja nastave – primećuje Branko Stojkov, direktor Karlovačke gimnazije.

Ako učenik ima tehničkih problema da prati nastavu na daljinu, obaveštava profesora porukom. Za decu koja su bolesna i imaju temperaturu, razredne starešine obaveštavaju nastavni kadar da tih dana taj đak iz opravdanih razloga ne može da prisustvuje onlajn nastavi.

– Ranije nismo imali mogućnost da to regulišemo, a dešavalo se da se učenik uopšte ne javlja na pozive i poruke. S kolegama širom Srbije delim zapažanje da dok je nastava bila kombinovana, đaci su onlajn nedelju doživljavali kao da su na raspustu. Kao da nedelju dana idu u školu, sedmicu zatim se odmaraju, a mi nismo mogli da im upišemo izostanke s onlajn nastave. Učenici su tada bili u obavezi da u školu dođu na kontrolni, pismeni ili da usmeno odgovaraju za ocenu. Sada se ocenjuju i onlajn – objašnjava Stojkov.

Ocene iz neposrednog rada su objektivnije, saglasni su direktori škola, jer na daljinu nastavnici nemaju siguran sistem da utvrde da li učenik prepisuje i da li mu neko pomaže dok traje provera znanja.

Izvor: Politika.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: