ČAROBNJAK I NJEGOVO OGLEDALO
Na poklon je bio dobio nešto neobično. Jedno staro ogledalo, onakvo kakvo je njegov brica imao u radnji. Pravo pravcato.
Još od prošle noći, omaleni čikica, sa skladnim naočarima i bujnom sedom kosom, sedeo je na svojoj fotelji i raѕmišljao. Mnoge muke su ga morile. Imao je svačega ali nije imao ni malo ljubavi. Ni jednom biću drugog pola se nije svideo. Možda je bio previše sićušan? Možda previše star? Istina nije imao mnogo novca, a ni šetnje po parku nisu pomogle. Sve bi okretale glavu kada bi ih pogledao. Nije imao mnogo prijatelja, jednog krojača, jednog bivšeg profesora i jednog glumca. Obično su s skupljali kod njega, igrali karte i domine.
Međutim, pre dva dana nešto se desilo. Na poklon je bio dobio nešto neobično. Jedno staro ogledalo, onakvo kakvo je njegov brica imao u radnji. Pravo pravcato. Stavio ga je tik uz stolicu da bi se bolje video.
Ogledalo je bilo uglancano, pomalo jajasto, osrednje veličine odsijvalo je svetlost koja je padala s prozora. Čikica je poželo da se ogleda u njemu. Seo je na stolicu, uzeo češalj, ѕgladio kosu, okrenuo ogledalo ispred svog lica i oglednuo se. U prvi mah nije video bog zna šta. Zagledao je bolje, levo desno, svetlo sa prozorskog stakla je padalo na ogledalo, koje je svetlelo, ali lika nije bilo. U jednom trenutku video je neku bujnu sedu kosu ali slika je brzo nestala. Pokušao je ponovo. Ni sada nije video ništa, sem odsjaja svetlosti. Pokušao je opet. Na ogledalu se pojavilo bledo lice nekog čoveka sa češljem u ruci. Nije se prepoznao. Čovek je bio ne toliko mlad, ali ni star kao on. Smešio se. Ipak to nije bio čikica.
Onda čikici pade napamet jedna neobična misao. „Hajde da zamislim nečiji lik i ogledam u ogledalo“. Tako je i uradio. Smislio je lik svog prijatelja krojača. Pogledao je u ogledalo i video. Njegov prijatelj sa makazama u ruci mu se smeši. I tako redom. Gledao je u ogledalo svoje prijatelje, ali sebe nije mogao da vidi. Onda onako sav na ivici snage i zamućenog vida se seti. „Uskoro će vašar. Što ja ne bih poneo ovo ogledalo da me ljudi vide, i da se ogledam“.
I zaista, tog dana kada je bio vašar u gradu, čikica iznese svoje ogledalo i sede ispred njega. Malo po malo ljudi su zastajali i pitali „pošto ogledalo?“
„Nije na prodaju, ali možete da se oglednete“, govorio je ponosno čikica. Mnogi su pogledali u ogledalo, ali sem čikice ništa drugo nisu videli. Jedan reče: „Vidi ovaj liči na mene“, drugi: „Baš mi lepo stoji ovo odelo“. Samo je jedna žena nezadovoljno mahnula rukom i rekla: „Ja ovo nisam“ i prošla.
Tako je trajalo čitav dan. Mnogo je ljudi prolazilo, ogledalo se, ali sem čikicinog lika ništa nije moglo da se vidi. Negde uveče i sam umoran čikica se vrati kući. Poneo je i svoje ogledalo.
Kada je ušao u sobu, stavio ga je pored stolice kao i obično. I onda…
Čikica je zapalio svoju lulu i pokušao da se ogledne. Onda je počelo. Iz ogledala su počeli da izlaze svi oni ljudi koji su danas bili na vašaru. Jedan po jedan, pa onda sve brže, neki su padali hoteći da dođu na red da izađu iz ogledala, neki su trčali, neki su se jednostavno gurali. Bila je i ona žena, koja je sada izvirivala iz ogledala i smešila se.
Čikica je bio prestrašen. U prvi mah nije znao šta se desilo, ali ubrzo on shvati da je svemu krivo ogledalo. Plašio se te gomile ljudi koji su virili iz stakla, nemi, ali je on samo na jedno mislio, kada će ugledati sebe u tom ogledalu.
Kasno u noć i poslednji čovek iz ogledala je izašao. A soba je bila prazna, samo je čikica koji je zadremao na stolici ostao da sanja svoj lik.
U neko doba, još mu je lula, doduše prazna, bila u ustima, on se probudi i pogleda u ogledalo. Dobro se ѕagledao. Prvo je gledao kako se prelama svetlost, kako ogledalo isijava svetlost sijalice iz sobe, a onda poče da nadzire neke oblike. Video je prvo korpu, pa suknju pa onu ženu koju je danas video na vašaru. Nije bila lepa, ali se osmehnula i opet ponovila: „Nisam to ja“. Čikica se nasmešio i žena mu je ponovo uzvratila osmeh. I tako nekoliko puta, nema, stajala je i smešila se.
Pomalo prestrašen, pomalo radostan, čikica ustade, uze ogledalo, poče da ga zagleda i odloži ga u ugao sobe.