Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

BLAGODATNA SVETOST

Prepodobni Nikodim beše rodom iz središnih krajeva Makedonije, rođen od oca Grka i majke Srpkinje, a pod rane mladosti odgajen je u pobožnosti i čestitosti.

 

Predivno je i prečudno Evanđelje Hristovo i Pravoslavna vera naša hrišćanska. Jer evanđelska vera Pravoslavna spasava podjednako sve ljude i narode i sjedinjuje ih u jednu zajednicu Tela Hristovog, koje je Crkva Pravoslavna, stub i tvrđava Istine. I u toj zajednici Duha Svetoga u Hristu nema Jevrejina ni Grka, nema Grka ni Srbina, nema Srbina ni Rumuna, nego su svi jedno u Hristu Isusu. Najbolji primer toga je ovaj sveti čovek Božji, o kome je ovde reč. Jer ovaj sveti Nikodim beše Evanđeljem podjednako i Grk i Srbin i Rumun, jer ne gledaše na telesno poreklo svoje, nego na blagodatnu svetost i bogougodnost, kojima sebe i druge večno ukrasi u Grčkoj, Srbiji i Rumuniji.

nikodim

Prepodobni otac naš Nikodim beše rodom iz središnih krajeva Makedonije, rođen od oca Grka i majke Srpkinje. Od rane mladosti odgajen je u pobožnosti i čestitosti, i vredno učaše knjige, jer beše vrlo darovit. Osobito izučavajući božansku nauku Svetog Pisma i sveto učenje Pravoslavnoga bogoslovlja, on zavole svom dušom monaški život i moljaše se Bogu da ga udostoji monaškog zvanja i čina. Bog usliša njegove molbe, i posla mu neke monahe iz Srpskog manastira sa Atonske Gore, te sveti mladić sa njima otide na Svetu Goru i tamo se zamonaši. U monaškom življenju prepodobni Nikodim prođe sve položene podvige i udostoji se i đakonskog i prezviterskog čina. Po smrti igumana tamošnjega manastira, prepodobni Nikodim bi izabran za igumana, jer beše ukrašen svakom bogougodnom vrlinom i svakim ljudskim i božanskim znanjem.

Znanje ovog Svetitelja ogledalo se i u tome što je on odlično znao srpski i grčki jezik, i mogao je divno da govori i prevodi na oba ova jezika. Bio je prijatelj sa mnogim istaknutim ljudima toga vremena (a to je bilo u četrnaestom veku), kao što su bili: divni starac Isaija Svetogorac, sveti knez Srpski Lazar, patrijarh Jevtimije Trnovski i mnogi drugi.

No ovom svetilniku ne beše prilično da ostane sakriven pod sudom, nego da izađe na videlo i svetli mnogima na spasenje. Zato, po nedoznajnim za nas sudovima i putevima Božjim, on krete iz Svete Gore Atonske u Srbiju i dođe u državu slavnoga kneza Lazara. Lazar ga htede uzdići na visoki duhovni položaj

u svojoj zemlji, no sveti Nikodim to odbi i nastani se kao običan jeromonah u istočnim krajevima Lazareve zemlje, oko mesta Kladova na Dunavu. Tu se svetitelj odade bogougodnim podvizima, po kojima se uskoro proču na daleko, tako da k njemu stadoše dolaziti mnogi ljudi željni monaškog života i podviga. Pristigoše i neki monasi iz Svete Gore i iz pojedinih manastira iz Srbije, tako da se oko prepodobnog Nikodima tu stvori poveće bratstvo. Na tom mestu on podiže i crkvu u ime Svete Trojice i življaše tu neko vreme.

Potom, po otkrivenju Božjem, on pređe reku Dunav i nastani se u krajevima Ugrovlaškim (u severinskom Banatu, blizu današnjeg grada Tur-Severina u Rumuniji). Sa njim pođe i izvestan broj monaha i jeromonaha, i kada tamo stigoše bi osnovan prepodobnim Nikodimom divni manastir Vodica (na reci Vodici) i posvećen Svetom Antoniju. Ovo bi za vreme Vlaškog gospodara Vladislava-Vlajka Vode (to jest Vojvode, koji je vladao od 1364. do 1377. godine). Vojvoda Vlajko potvrdi samovlasnost manastira Vodice svojom vladarskom poveljom (godine 1374.). Podizanje ovog manastira potpomaže i Srpski vladar Sv. knez Lazar, koji veoma ljubljaše Svetog Nikodima.

Uskoro zatim, kada Sv. knez Lazar i Srpski patrijarh, radi izmirenja Srpske i Carigradske patrijaršije, poslaše u Carigrad grupu monaha iz Svete Gore, na čelu sa svečesnim Starcem Isaijom (1375. godine), u tu grupu bi pozvan i uključen i prepodobni Nikodim Grčić, kao dobar znalac srpskog i grčkog jezika i kao mudar tumač i diplomata. O tome ovako piše u Žitiju Starca Isaije (koje se čuva u Hiladnaru): „Uze sa sobom (Isaija) i Nikodima, muža časna i osvećena, silna u knjigama, i još silnijeg u mudrosti i rečima i odgovorima; poreklom Grka, koji u Ungrovlaškoj zemlji podiže dva velika i časna manastira. On silom i pomoćju Svetoga Duha sakupi tamo velika mnoštva monaškog opštežića, koji na toj zemlji sija kao svetla zvezda svakom duhovnom vrlinom“. O blagopolučnom završetku ovog svetog dela oko pomirenja dveju Patrijaršija govori se opširno u Žitiju Sv. kneza Lazara (pod 15. junom).

Prepodobni Nikodim podiže u Vlaškoj i veliki manastir Tisman (na istoimenoj reci) i posveti ga Presvetoj Bogorodici. U tome ga pomogoše Vlaški vojvoda Radu I (1377-1384. g.) i Srpski knez Sv. Lazar, koji podari manastiru Tismanu mnoga sela. Prepodobni je podigao i još nekoliko crkava i manastira u Rumunskoj zemlji (crkve Vratnu i Monastiricu, i manastir Prislop), i ovi su manastiri postali duhovni rasadnici monaštva i duhovnog života ne samo u Vlaškoj, nego i u Moldaviji i ostalim Rumunskim krajevima. Zato pravoslavni Rumunski narod od samog početka poštuje Svetog Nikodima kao svoga prosvetitelja, i naziva ga blagodatnim imenom Osvećeni.

Prepodobni Nikodim mirno počinu u Gospodu 26. decembra 1406. godine i bi česno pogreben u svom manastiru Tismanu.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: