ŽITIJE RUSKOG SVETITELJA
Na obali rečice Grjazovice, prepodobni Pavle Obnorski se nastani u duplji jedne velike lipe i tri godine prožive tu, dan i noć provodeći u molitvi i postu.
Prepodobni Pavle Obnorski rodio se i vaspitavao u Moskvi. Roditelji su hteli da ga ožene, ali on, ne želeći to, tajno ostavi roditeljski dom, ne ponevši sa sobom ništa, i ode u kraj zvani Priluk.
Tamo, u manastiru Svete Trojice, osnovanom svetim Sergijem, Radoneškim čudotvorcem, on bi postrižen za monaha. Pod duhovnim rukovodstvom velikoga starca, prepodobnog Sergija on provede petnaest godina, živeći u otšelničkoj keliji. Posle toga sveti Pavle izmoli od prepodobnog Sergija blagoslov da se udalji u pustinju i tamo živi u potpunoj samoći, prelazeći s jednog mesta na drugo, dok ne dođe u Komeljsku šumu.
Tu, na obali rečice Grjazovice, prepodobni se nastani u duplji jedne velike lipe. Tri godine prožive svetitelj u toj duplji, dan i noć provodeći u molitvi i postu, sa suzama služeći Bogu. Potom prepodobni pređe na ono mesto, gde se sada nalazi njegova česna obitelj. Tamo on ostade do kraja života svog, boraveći u strogom postu. Hrana mu behu hleb i voda, i to u vrlo maloj količini. Tu hranu uzimao je subotom i nedeljom. U ostale dane sveti ugodnik Božji nije uopšte ništa uzimao od hrane, provodeći sve vreme u svojoj usamljeničkoj keliji u molitvi. Hrista radi blaženi pustinjak, pomagan blagodaću Božjom, podnese velika lišavanja, i mnoge nevolje od demona. Jednom demoni navališe na njegovu keliju sa namerom da je sruše, ali se blaženi ne uplaši demonskih lukavstava i silom krsta Hristova posrami đavola. Drugom prilikom svetitelja napadoše razbojnici, žestoko ga izbiše, keliju mu opljačkaše, pa mu vezaše i ruke i noge, i tako ostaviše. Nekoliko dana prepodobni preleža tako vezan u keliji, dok po promislu Božjem ne dođoše u pustinju neki dobri ljudi te odvezaše blaženog starca. Sve to prepodobni podnošaše krotko radi imena Hristova.
Ka pustinjačkoj keliji blaženog podvižnika sletahu mnoštva šumskih ptica; a dolažahu i divlje krvožedne zveri, koje molitvama svetog usamljenika postajahu krotke i izvršavahu sve što bi im on naredio.
Mnogo puta čuo je blaženi bogougodnik crkvena zvona na mestu gde se beše nastanio, i video svetlost na mestu gde se kasnije podiže hram u ime Presvete Trojice. Praćen svojim učenikom Aleksijem prepodobni se uputi u Moskvu i ispriča o tom nebeskom otkrivenju svetom mitropolitu Fotiju. Mitropolit dade blagoslov prepodobnom Pavlu da sagradi hram u svojoj pustinji, proizvede Aleksija za jeromonaha i, davši bogat prilog za podizanje hrama, otpusti svetitelja s mirom.
Povrativši se u Komeljsku pustinju, prepodobni Pavle Obnorski podiže hram u ime Životvorne Trojice, sabra bratiju i ustroji manastir, za čijeg nastojatelja postavi spomenutog jeromonaha Aleksija. Sam pak blaženi otac naš Pavle življaše kao i ranije u usamljeničkoj keliji svojoj. U manastir je dolazio samo subotom i nedeljom, i tada govorio pouke svojim učenicima. Življaie blaženi pustinjak po zapovestima Gospodnjim i po ustavima svetih Otaca; bratiji pak zaveštavaše da se drže opštežićnih ustava Pahomija Velikog i Teodosija Kinoviarha; nije dopuštao da monasi ma šta smatraju svojim, već im sve beše zajedničko; u kelijama nije smelo biti ništa sem ikona i knjiga; monasi su dužni bili utoljavati žeđ u trapezi; u crkvi, u trapezi i na radovima imali su čuvati usamljeničko pustinjačko podvizavanje, hranu zarađivati trudom ruku svojih i ne zaboravljati ništa.
Pošto požive 112 godina, prepodobni Pavle Obnorski se prestavi ka Gospodu od trudova privremenog života ovog u večni neiskazani pokoj, ostavivši kod učenika svojih svetlu uspomenu o sebi. Prestavi se 10 januara 1429 godine. Svete mošti njegove počivaju u sabornoj crkvi Obnorskog manastira.