VEKOVI IM NIŠTA NE MOGU
Skulpture antičke Grčke su simbol čovekovog napretka, ali i tragičan primer pada čoveka kao moralnog bića u potrazi za nečim većim i boljim, na čijem putu ništa ne može da ga zaustavi.
To nije uspelo čak i uništenje kulturno-istorijskih dobara i umetnina koje imaju neprocenjivu vrednost, uključujići i najpoznatije skulpture antičke Grčke.
Mnogo istorije je sadržano u grčkim statuama. Grčke skulpture su prava remek-dela koja su bezvremenska umetnička dela. Vajanje je među najstarijim oblicima umetnosti poznatim čoveku, ali to ne znači da je zastarelo. Iako danas pojedini materijali imaju sasvim drugačiju, moglo bi se reći, inovatorsku primenu, poput mermera za kuhinju, grčke mermerne skulpture predstavljaju jedan od najboljih dokaza da je ova kultura večna i posle više od dva i po milenijuma. Sa ovim skulpturama najbolje se upoznaje na proputovanju kroz Grčku i, posebno, Atinu.
Kip Artemisona
Kip Artemisona u bronzi je izvađen iz mora u istoimenom rtu. Pretpostavlja se da ova bronzana skulptura predstavlja Zevsa ili Posejdona. I dalje postoje nedoumice oko toga ko se nalazi na ovom kipu, jer nedostajuća munja isključuje mogućnost da se radi o Zevsu, a istovremeno nedostajući trozubac isto tako isključuje mogućnost da se radi o Posejdonu. Sam rad se pripisuje grčkim vajarima Miriononu i Onatasomu. Ova veličanstvena figura od bronze pokazuje značaj grčke mitologije. Njegovo telo je ispunjeno božanskom energijom, a ipak je reč o ljudskom telu, ni kolosalnom, ni eteričnom, već ogledalom običnog čoveka. Grčki bogovi su oličenje ljudi, čak i sa svojim smešnim razmiricama kojima izazivaju ratove i tugu u svetu.
Atina Partenos
Atina Partenos je ime ogromne statue grčke boginje Atine koja je otkrivena unutar Partenona u Atini. Izlivena je od srebra, zlata i slonovače, a uradio ju je čuveni grčki vajar Fidija. Danas se ova skulptura smatra najpoznatijim kultnim prikazom Atine. Uništena je u požaru polovinom 2. veka pre nove ere, ali je obnovljena i ponovo postavljena u Partenonu u 5. veku.
Pali ratnik iz Afaja
Kada se pogleda statua Palog ratnika iz hrama Afaja, prosto se može osetiti tragedija ove moćne skulpture na grčkom ostrvu Egina. Tragedija je grčki koncept koji pored izvođenja tragedija Eshila, Sofokla i Euripida i dalje živi kroz monumentalne statue iz antičkog perioda. Ova skulptura predstavlja ranjenog ratnika u padu, heroja do poslednjeg trenutka.
Klasična grčka umetnost
Klasična grčka umetnost se menjala značajno dok je i sama Grčka prolazila kroz ratove i imperijalne transformacije. Nešto kasnije, u helenističko doba, postala je znatno emocionalnija, osećajnija, pa i senzacionalistička. Tako su furiozne skulpture na oltaru Pergamona, koje se mogu videti u muzeju Pergamona u Berlinu, pune strasti i psihološke drame.
Za razliku od mermera, bronza je materijal koji je teže preživeo predstojeći period. Utoliko su sve očuvane bronzane skulpture od velike važnosti ne samo za grčku, već i za evropsku kulturu. Većina klasičnih aktova je izvajana upravo od mermera u rimsko doba, kao reprodukcija retkih i uglavnom izgubljenih originalnih dela.
Pored pomenutog Fidije, jedan od najznačajnijih starogrčkih vladara bio je i Praksitel. Jedan od njegovih najčuvenijih radova je Afrodita Knidosa. To je prva statua nage Afrodite u prirodnoj veličini. Pored toga što se smatra kultnom skulpturom, ovo delo je postalo i prava turistička atrakcija.