Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PROMENA NA BISTI

Spomenik rodonačelniku srednjovekovne srpske dinastije Nemanjić Stefanu Nemanji, koji se večeras svečano otkriva na Savskom trgu u Beogradu, biće novo mesto za okupljanje naroda.

 

Avramović je rekao da se spomenik Stefanu Nemanju koji je postavljen razlikuje od onog koji je pobedio na konkursu, jer sada veliki župan umesto krsta u jednoj ruci drži mač.

spomenik stefanu nemanji

Profesor Avramović kaže da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.

Ističe da su u žiriju vodili računa i o jednom detalju koji nije poznat u javnosti.

„Pored Rukavišnjikova, nosilac projekta i koautor spomenika je naš profesor Petar Arsić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu – profesor urbanizma, arhitekture i učitelj svim našim urbanistima. On vodi računa o uklapanju spomenika u ambijent”, naglasio je Avramović.

Kaže da visina možda jeste imperijalno ruska – velika, ali da je postament mnogo veći od biste.

„Postament je priča za sebe, to je jedna istorijska učionica. Mnogo toga ćemo saznati i oni koji ne znaju istoriju, naučiće nešto. Ta dimenzija od 23 metra uopšte nije tako strašna. Oni koji su stručni, procenili su da se uklapa”, rekao je Avramović i dodao da je nesporno kakva je figura Stefana Nemanje u istoriji i da je zato začuđujuće da je bilo komentara i pitanja da li je spomenik uopšte potreban.

„Čitali smo po novinama razne kvalifikacije Nemanje kao zlikovca, zločinca i ne znam šta sve. To je čak i normalno, razumem potpuno različita mišljenja, ali za mene je najvažnije da počinjemo da gradimo jednu kulturu kontinuiteta o kojoj nismo mnogo vodili računa. To je novina koju će Srbija dobiti sa spomenikom”, naglašava Avramović.

Istoričar, akademik Ljubomir Maksimović istakao je da se Stefan Nemanja vraća na mesto koje zaslužuje.

„Usudiću se da kažem da je Stefan Nemanja bio najznačajniji vladar u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, ali da u potonjim vekovima njegova slika kao da malo bledi u svesti naroda”, smatra Maksimović.

Maksimović u istoj emisji na RTS-u kaže da Nemanja jeste tretiran kao neka vrsta oca nacije, ali da slika bledi u poređenju sa njegovim velikim potomcima, Svetim Savom i carem Stefanom Dušanom.

Vajar, akademik i član žirija Svetomir Arsić Basara kaže da nije reč o običnom spomeniku i da izvesna zabuna postoji, jer ljudi ne mogu da shvate da je spomenik Stefanu Nemanji spomenik državi Srbiji – spomenik sa širim značenjem od običnog.

„To je spomenik naše kulture i istorije. Kada je o dimenziji reč, on nikada ne može da bude toliko veliki koliko bi trebalo. Kada bi bio velik do neba, ne bi bio ono što treba da predstavlja”, naglašava Basara.

Kaže da je srazmera u prostoru apsolutno u skladu i da javni prostor dozvoljava da skulptura bude velikih dimenzija.

„Ona uopšte ne konkuriše zgradi stare stanice, a ni stara stanica ne konkuriše spomeniku. I jedan i drugi element imaju svoj prostor, zajednički čine jednu celinu i dopunjuju se. Svaka zamerka da je spomenik prevelik ne bi mogla da dođe u obzir”, smatra Basara, prenosi Tanjug.

Navodi da je spomenik Beogradu približio srpsku istoriju i doneo u glavni grad Srbije Studenicu i Hilandar.

Autor spomenika Stefanu Nemanji Aleksandar Rukavišnjikov rekao je da je želeo da se spomenik zasniva na lepoti fresaka iz srpskih manastira, a da su dimenzije izračunate uzimajući u obzir zgradu nekadašnje železničke stanice i zgrada koje se nalaze bočno.

Izvor: Politika.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: