Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ČUDOTVORAC I ISCELITELJ

Rođen u selu Čurkli u Albaniji, od vrlo siromašnih roditelja zemljoradnika, sveti mučenik Georgije Novi prisiljavan je od Turaka da se poturči, ali je ostao nepokolebljiv u veri hrišćanskoj.

 

Veliki čudotvorac i iscelitelj do dana današnjega, sveti mučenik Georgije Novi rodio se 1810. u selu Čurkli, u pokrajini Grevenskoj u Severnoj Grčkoj.

georgije novi

Roditelji mu, Konstantin i Vasiljka, behu siromašni zemljoradnici, i umreše kada Georgiju beše 8 godina. On uskoro stupi u službu kod nekih Turaka kao konjušar.

Godine 1836, vršeći dužnost konjušara u Janjini kod jednog turskog starešine, koji ga nazivaše ne Georgije, nego Baur-Hasan, on upozna jednu sirotu devojku po imenu Jelena i htede da se njome oženi. Turski hodža iz Janjine, čuvši da Georgije hoće da se ženi hrišćankom, okleveta ga kod kadije da je musliman i da sada hoće da pređe u Hrišćanstvo da bi se oženio hrišćankom.

Na sudu pred kadijom i vezirom Georgije, koji beše po prirodi vrlo ćutljiv i smiren, opravda se i dokaza da je od rođenja hrišćanin, što potvrdi i gazda kod koga on služaše kao konjušar. Tako ovaj sveti mladić bi oslobođen i uskoro se venča u crkvi sa svojom verenicom Jelenom.

Sledeće godine on dobi sina koga odmah krsti u crkvi. Ne prođe mnogo vremena, a sveti mučenik bi ponovo lišen slobode 12. januara 1838. i ponovo izveden na sud pred kadiju, po tužbi onog istog hodže da je tobož Turčin, ali da je prešao u Hrišćanstvo. Na sudu on hrabro ispovedaše da je hrišćanin bio i ostaje, a Turci mu prećahu da će ga ubiti ako se ne poturči. I jedan starac, poturčeni hrišćanin, savetovaše Georgiju da primi muslimansku veru, no on to odlučno odbijaše.

Turci htedoše da se uvere da li je zaista hrišćanin ili musliman, pa kad videše da nije obrezan uveriše se da je od rođenja hrišćanin. Ipak ne otpustiše svetog Georgija nego ga vrgoše u tamnicu.

Pet dana uzastopce bi mučen sveti mučenik Georgije Novi, ali se ne odreče Gospoda Hrista, i stalno govoraše: „Hrišćanin sam, Hrišćanin ću i umreti!“

Turci mu stavljahu noge u klade, pritiskahu ga kamenom pločom, prinuđavahu ga na sve moguće načine da postane musliman, no on ostade nepokolebljiv i ponavljaše: „Hrišćanin se rodih, Hrišćanin jesam, i kao Hrišćanin ću i da umrem!“

Doznavši za to, hrišćani iz Janjine, a osobito klirici, uložiše sve napore da bi izmolili od Turaka oslobođenje Georgija ili da bi bar ubedili Georgija da pobegne u Grčku. Turci ne htedoše da odustanu, ali ni Georgije ne odustajaše od namere da postrada za Hrista, nego svima govoraše: „Ne bojte se, braćo, ja ću najradosnije da postradam za Hrista moga“.

U ponedeljak 17. januara, na dan svetog Antonija Velikog, bi odveden Georgije Novi, kome beše tada oko 30 godina, i obešen, ne hoteći se odreći Hrista Boga. Posle tri dana hrišćani uzeše njegovo sveto telo i pogreboše ga iza oltara hrama sv. Atanasija u Janjini.

Patrijarh Carigradski Grigorije VI odredi već 1839. da se praznuje dan mučeništva ovog novomučenika Hristovog, od čijih svetih moštiju bivahu i bivaju mnoga isceljenja do današnjeg dana.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: